Via Balkans – Poslednje objave:
Trakošćan
Dvorac Trakošćan je smešten u severozapadnom delu Hrvatskog zagorja između Maclja, Ravne gore i Strahinjčice. Nastao je u 13. veku kao manje utvrđenje za nadglrdanje puta od Ptuja prema bednjanskoj dolini. Od 1584. pa sve do početka drugog svetskog rata drži ga vlastodržačka porodica Drašković, a svoj današnji izgled dobio je u 19. veku. U…
Put za Crnu Goru preko Bosne
Po prolasku granice nastavljate put Višegrada. Putevi u Bosni i Hercegovini su uglavnom solidno označeni i obeleženi i nećete imati većih problema sa snalaženjem. Kolovoz je uvek obeležen žutim linijama sa strane i belom po sredini. Za pomoć na putu možete se obratiti tamošnjem Auto-Moto savezu BIHAMK a telefon za „pomoć na cesti“ je +387 33 1282.
ViaBalkans ekspedicija Herceg Novi – Beograd – Novi put
Misteriozni „novi put za Crnu Goru“ za koji mnogi i ne znaju da postoji a i oni koji su za njega čuli, nemaju ga ucrtanog na svojim starim auto kartama te im ovaj put dođe do kao neka misterija i potpuna nepoznanica… Rešili smo da ga demistifikujemo! Osim svima dobro poznatog puta kroz kanjon Morače,…
Neotkriveni delovi Peloponeza… (Četvrti deo)
Sveti Prohor Pčinjski rođen je u prvoj polovini XI veka, kao jedino dete imućnih roditelja. Pošto su mu roditelji umrli, odriče se bogatog nasleđa i svetovnog života i povlači se u usamljenički, monaški život u Nagoričanskim planinama.
Neotkriveni delovi Peloponeza… (Treći deo)
Poluostrvo Mani je poznato po čitavom nizu stvari, koje pripadaju uglavnom istoriji. Ovde su živeli, i još žive, ponosni Manioti (ili Manijci), koji su svoj kraj uspeli da odbrane i u vreme najveće najezde Turaka, da sačuvaju svoju nezavisnost i održe jedinu slobodnu teritoriju na vrlo, vrlo širokom okupiranom području Grčke i Balkana.
Neotkriveni delovi Peloponeza… (Drugi deo)
Monemvaziju su Venecijanci zvali Napulj Malvazije (valjda je to bio kompliment?), a gradić je osnovan još u šestom veku naše ere (kada je prošlo dovoljno vremena da graditelji vide da li će neki novi zemljotres odbaciti Monemvaziju još dalje od kopna), da bi brzo postao veoma važna luka.
Neotkriveni delovi Peloponeza… (Prvi deo)
Uz malo planiranja i Interneta, i uz pomoć jedne domaće turističke agencije, odlučili smo se na kraju, umesto jednog dužeg, za tri petodnevna odmora na različitim delovima Peloponeza, sa „težištem“ na njegovoj istočnoj strani. Argolida i Lakonija, uz malo Arkadije i Mesinije bili su prava mera. A tura je obuhvatala Korint, Portoheli, Nafplion i Tolo, Spartu, kao i dva „peloponeska poluostrva“ – Vatiku i Mani, ili da ih nazovemo – istočni i srednji „prst“ južnog dela Peloponeza.
Dvorac Peleš
Idući od Sinaje ka Pelešu prelazimo rečicu, bistru i plitku koja vijuga obroncima Južnih Karpata.
Predeo od koga zastaje dah vodi nas do malog dvorca kojeg još zovu Pelišor (mali Peleš). Građen je u art-nouveau stilu, sa unikatnim nameštajem pravljenim u Beču. U njemu je detinjstvo provodila Marioara, kći prestolonaslednika Ferdinanda i Marije Holencolern, drugog rumunskog kraljevskog para.
Nesebar
Nesebar je podeljen na Stari i Novi deo grada. Stari deo grada smešten je na živopisnom polustrvu, dugom 850 m a širokom 300 m, koje je ranije bilo ostrvo ali je veštačkim nasipom povezano sa kopnom. Nekoliko puta u istoriji Nesebar je bio granica ugrožene imperije, a zbog njegove bogate istorije i istorijskih građevina 1983.g. je dodat na UNESCO-vu listu Svetske baštine Evrope.
Slovenačko primorje
Slovenačko primorje obuhvata veoma mali deo obale od Ankarana do Portoroža (tačnije do mesta Lucija i Sečovlje) međutim, na ovom prostorno malompodručju itekako ima šta da se vidi i obiđe. Slovenci su na ovo malo prostora uspeli da „smeste“ i najveću luku regije (Kopar) i stari grad – dragulj (Piran) i mondensko letovalište (Portorož), marinu i još štošta drugo uljljučujući čak i aerodrom tako da ovaj deo Istre i Slovenije pruža apsolutno sve uslove koje podrazumevaju kvalitetne turističke destinacije.