Vraćajući se iz sela u okolini Jagodine na 30+ stepeni jedino što mi je bilo potrebno,bilo je malo vode.Skoro nezapažajući okolinu,nepokošenu I pokošenu travu,drveće,leptiriće,šljive ranke I madžarke…I dalje sam mislila na malo vode koja bi me okrepila.Bio je dovoljan jedan tren da propustim tu preko potrebnu radost-s leve strane na jednom seoskom imanju nalazio se za njih jedini izvor a za mene momentalno buđenje-bunar.Bacili smo metalnu kofu I pustili lanac.Sunce se probijalo kroz drvenu ogradu bunara.Lozica koja je rasla sa unutrašnje strane tražila je malo spasa od žege I vreline koja je bila svuda oko nas.Osmeh.Predivan dan.
Tekst napisao/la: PrincesKG
Objavljeno: 08.11.2010
