Izaberite turističku destinaciju i saznajte više o njoj

Gradski saobraćaj i transport u Beogradu – vrste i saveti

Mnogi putnici koji se odlučuju za putovanje u Beograd, bilo da dolaze iz okolnih balkanskih država ili dalje iz Evrope i šire, između ostalih stvari žele da znaju kako je organizovan gradski saobraćaj u Beogradu tj. transport, kako izgleda vožnja automobila u Beogradu, da li se prave velike gužve i tome slično. Naravno, sa druge strane postavljaju i pitanja o tome kakav je gradski prevoz što se tiče autobuskih linija. Koliko su česte linije, kako su organizovane i u krajnjem slučaju koliko košta transport u Beogradu tj. vožnja gradskim prevozom.

saobracaj-brankov-most-beograd-automobili

Ovo pitanje je obično veoma važno ljudima koji planiraju da posete Beograd iz okolnih država, razmišljajući o tome da li im se isplati putovanje automobilom u prestonicu Srbije, ili je pak bolje da svoj automobil ostave kod kuće, a da potom za transport u Beogradu koriste gradski prevoz.

U tom duhu predstavljamo kraći, ali obuhvatni pregled beogradskog saobraćaja, pravljenja zastoja, karakteristika, bezbednosti i razloga zbog čega je bolje doći automobilom u Beograd odnosno zbog čega je gradski prevoz sasvim dovoljan ako dolazite turistički u Beograd.

Automobilski saobraćaj u Beogradu

Kada je reč o automobilskom saobraćaju u Beogradu, dovoljno je reći da je Beograd najmnogoljudniji glavni grad od svih država bivše Jugoslavije, pa ne treba ni da čudi da je Beograd grad sa najviše automobila. Uzmite uz to i činjenicu da mnogi dolaze u Beograd poslovno ili turistički svojim automobilom, baš kao što ćete i Vi to možda uraditi, te je jasno da je grad prilično natrpan automobilima, pa u određenim vremenskim intervalima u toku dana dolazi do zagušenja određenih ulica i mostova.

U poslednjih nekoliko godina vozni park Beograđana se jeste unapredio, najviše godištem automobila pošto mnogi daju svoja stara vozila, polovne automobile i havarisana vozila za otkup automobila, tim novcem kupujući novija kola i tako podižući kvalitet automobila koje Beograđani kupuju i voze. Posebno se to moglo videti i činjenicom da je na ovogodišnjem Međunarodnom sajmu automobila u Beogradu prvi put zabeležen rast prodaje novih automobila od one kobne „2009. godine“.

Automobili koji se najviše voze u Beogradu

Kada smo rekli da se vozni park Beograda pomalo unapređuje i to posebno novijim godištem polovnih automobila to zaista i jeste tako, a najviše zbog toga što se čuveni Zastavin Jugo postepeno penzionisao. Najviše ga je odmenio Fiat Punto kao još jedno vozilo koje se proizvodi u Srbiji, na istom mestu i u fabrici iz koje je izlazio i legendarni Jugo.

Što se tiče ostalih vrsta automobila koje se voze u Beogradu, zabluda je da se u Beogradu voze luksuzniji automobili samom činjenicom što je u pitanju glavni grad. Istina je da ih ima, i to čini se sve više, ali i dalje znatno jači uticaj na prosek kvaliteta i godišta automobila u Beogradu imaju automobili srednje klase stari do 10 – 15 – 20 godina. Među najpopularnijim gradskim automobilima u Beogradu se voze: i dalje neprevaziđeni i legenda ovih prostora – Golf 2, zatim Fiat Punto i Fiat Stilo, Reno Klio i Reno Megan kao i starije verzije i modeli Renoa, Citroen, zatim Opel Astra i Opel Corsa, Škoda i sve češće KIA.

U svakom slučaju, činjenica da u Beogradu živi preko 1,7 miliona stanovnika kada se uzme širi okrug grada, treba reći da postoje određena zakrčenja i zastoji u saobraćaju iz različitih razloga.

Špicevi i zastoji u Beogradu

Kao što je rečeno, mnogoljudni Beograd ume da se zaguši a razlozi za to su raznovrsni. Nekada se zakrčenje u saobraćaju dogodi zbog „saobraćajnih špiceva“, a nekada su to vremenske prilike, radovi na putu ili nešto treće. Posebno je zanimljiv fenomen vremenskih neprilika, pošto se kao opravdanje za zastoj u saobraćaju često okrivljuje vreme, pa čak i najmanja kiša ili suznežica, a poznata je i ona: „Sneg opet iznenadio putare.“. Zapitali bismo se koliko se puta još mogu iznenaditi pa da se prekine ta praksa, ali dobro.

U svakom slučaju veliki zastoji mogu uhvatiti brojne putnike koji autoputem samo prolaze kroz Beograd na svom daljem putu ka drugim mestima ili državama, upravo zbog činjenice da se tokom dvadesetog veka od jedne magistrale, oformoio prostrani autoput koji zbog širenja Beograda sada prolazi direktno kroz brojna velika naselja Beograda.

Najveće gužve u saobraćaju:

  • između 7:30 i 9 časova prepodne;
  • oko 14č i
  • oko 17č do 18č.

Mesta zastoja i gužvi u Beogradu:

  • Trg Slavija
  • Autokomanda sa obe strane autoputa a posebno kod ulice Vojvode Stepe;
  • Most Gazela tj. autoput (oba smera – prepodne smer ka Novom Beogradu, dok je poslepodne obično zastoj u smeru ka Starom Beogradu)
  • Kneza Miloša;
  • Bulevar Kralja Aleksandra;
  • Beogradski sajam;
  • Dušanovac (izlaz na autoput kod raskrsnice Ustaničke i Kruševačke ulice);
  • Pančevački most;
  • Brankov most;

most-gazela-saobracaj-beograd

Taxi službe

Taxi službe su zaista brojne, dostupne svugde na ulici ali i uz jednostavan poziv. Takođe postoje i brojna taxi parkirališta, pa je verovatno najpoznatije ono kod zgrade Albanija na samom ulazu u Knez Mihajlovu ulicu.

Taxi službe su prilično skupe u odnosu na sve druge gradove u Srbiji. Tarifiranje usluga podrazumeva startnu cenu za vožnju taksijem, koja u zavisnosti od doba dana može biti viša ili niža, a svakako je noćna skuplja. Dnevna početna tarifa je 170 RSD a potom se obračunava taksimetrom ostatak cene. Recimo, za vožnju na udaljenosti od oko 4-5 kilometara, potrebo je izdvojiti oko 500 RSD.

Parking

Možda najveći problem za saobraćaj u centru Beograda, kao i u drugim velikim gradovima jeste parking. Nedostatak parking mesta u centru je ono što je najveća noćna mora za Beograđane, a takođe treba reći da postoje 3 parking zone u Beogradu, a u zavisnosti od toga u kojoj se zoni nalazite, propisano je određeno zadržavanje na parking mestu. 1, 2 ili 3 sata u zavisnosti od prve, druge ili treće zone. Naravno postoje i parkinzi koji naplaćuju zadržavanje po satu, koji takođe umeju da budu zatrpani ponekad, ali i dalje koštaju. Ipak, oni su dobro privremeno rešenje dok ste ovde.

Kako se odmičete od centra grada ka ostalim naseljima tako i parking postaje jednostavniji, bez ikakve zone ili naplaćivanja, ali i dalje često skučen i nedovoljan.

Gradski prevoz u Beogradu

Gradski prevoz u Beogradu je počeo da se razvija i stizanjem prvih automobila u Srbiju i grad Beograd, još od davnog kraja XIX veka pa na dalje. Na samom početku se pokazao kao vrlo koristan i zanimljiv tramvajski prevoz. Danas gradski prevoz Beograda čine autobusi kao primarno sredstvo transporta, zatim trolejbusi, tramvaji i gradski voz (BG voz) koji podseća na metro ali zapravo nije to.

Treba pomenuti i privatne autoprevoznike poput mini buseva i kombija koji nose oznaku „E“ a koji ne potpadaju pod gradski prevoz i nisu regulisani BusPlus metodom naplaćivanja karata i uopšte gradskog prevoza, već je za prevoz E linijama potrebno platiti kartu na licu mesta, iako imaju tačno utvrđena stajališta i staju na stanicama ostalog gradskog prevoza.

Gradske zone i BusPlus plaćanje

BusPlus sistem je zaživeo u Beogradu pre nekoliko godina kada se otišlo na automatizaciju i personalizaciju kartica za prevoz uz uvek dostupnu mogućnost nepersonalizovanih kartica koje se kupuju na trafikama i drugim prodajnim mestima, gde se takođe i dopunjuju. Postojalo je više metoda plaćanja gradskog prevoza i BusPlus-a ali Beograđani pored švercovanja, najčešće koriste upravo personalizovane BusPlus karte za prevoz koje obnavljaju na mesečnom nivou po različitim cenama u zavisnosti od kategorije putnika: penzioner, zaposleni, nezaposleni, student, učenik, dete; kao i u zavisnosti od zone u okviru koje se voze.

Beograd je podeljen u 3 glavne zone, koje nisu baš najjasnije ni samim Beograđanima, ali da kažemo da „rade posao“. Sam centar i glavna okolna naselja su 1. zona, 2. zona su periferna naselja i naselja sa „leve“ obale Dunava, a 3. zona su mesta koja ne potpadaju pod Beograd u onom tradicionalnom smislu, ali svakako potpadaju pod upravu Beograda.

Bitno je reći da postoje dnevne i noćne gradske linije, i nisu sve dnevne linije ujedno i noćne. Noćne linije su obično glavne i najfrekventnije saobraćajne rute koje povezuju bitne delove i krajeve grada, a glavna razlika je i to što BusPlus pretplata ne važi za noćni prevoz koji kreće od ponoći i zatim se kreće na sat vremena, sve do prvih jutarnjih (dnevnih) linija koje različito započinju vožnje, ali obično od pola 5 pa na dalje. Takođe je bitno reći da jedino Trolejbusi nesaobraćaju noću, iako neke od njih, poput trole broj 29. menjaju noćni autobusi.

Predlog svim turistima koji se budu kretali gradskim prevozom jeste da kupe nepersonalizovanu BusPlus kartu na kioscima i trafikama gde mogu uplatiti vožnje u trajanju od 1h i 30 min, a koje počinju svoje trajanje od trenutka otkucavanja kartice u prevozu. Ili da se raspitaju o drugim metodama vožnje kod prodavca. Svakako u zavisnosti od svojih potreba.

most-gazela-saobracaj-beograd

Autobuske linije

Autobusi su najzastupljenije prevozno sredstvo gradskog saobraćaja u prestonici Srbije, pa tako danas u Beogradu saobraća oko 140 gradskih linija autobusa. Neki povezuju značajne delove grada sa centrom grada dok su neke veoma dugačke i povezuju više velikih naselja svojom rutom. Neke od najpotrebnijih gradskih linija ukoliko se budete kretali po centru grada jesu: 23, 26 i 31, dok su i za sve ostale bliže ili dalje delove grada i povezivanje sa centrom značajni: svi autobusi koji kreću sa Zelenog Venca (ka Novom Beogradu), 25, 48, 83, 95, 96 itd.

Trolejbuske linije

Kao što je rečeno, jedino trolejbusi nemaju noćnu vožnju, iako  neke od njih, broj 29. menja noćni autobus. Trolejbusi u Beogradu su dosta zastupljeni iako postoji znatno manji broj trolejbuskih linija od autobusa, logično zbog svoje „nemobilnosti“. To su trolejbusi br. 19, 21, 22, 28, 29, 40 i 41.

Tramvajske linije

Kao što je rečeno tramvajski prevoz je najstarija vrsta gradskog prevoza, a danas pored poznate i toliko puta opevane „dvojke“ (tramvaj br. 2), postoje i brojevi tramvaja: 3, 5, 6, 7, 9, 10, 11, 12, 13, 14.

Manje više svi tramvaji prolaze kroz centar grada, pri čemu neki okreću u centru, dok neki okreću u značajnim naseljima / krajevima grada kao što su: Zvezdara (Konjarnik), Novi Beograd, Banjica i Dorćol.

Nadamo se da je ovaj obuhvatni vodič dovoljno dobro predstavio stanje saobraćaja u glavnom gradu Srbije, Beogradu, i da će kao takav olakšati putovanje svima onima koji reše da svrate u Beograd, ali i onima koji su se tek doselili ovde, ili prosto žele da saznaju više.

Оставите одговор