Izaberite turističku destinaciju i saznajte više o njoj

Skadar

Skadar je drugi po veličini i značaju grad u Albaniji i jedan od najstarijih gradova Evrope!
U turističkom smislu, dostupan je i popularan kao izletničko mesto za turiste koji letuju na obalama Crnogorskog primorja. Ukoliko želite da vidite nešto egzotično i drugačije ili da doživite avanturu, onda je Skadar pravo mesto za vas!

Albanija je jedna od najmističnijih i najmanje poznatih zemalja Evrope, „Tako blizu a tako daleko“… godine izolacije i režima Envera Hodže a potom i znani događaji iz nedavne prošlosti učinile su da nam ova zemlja i ovaj grad budu potpuna nepoznanica.

Čim pređete državnu granicu odmah se uočavaju velike razlike kako one po kojima se razlikuju dve države, tako i one koje vladaju unutar same Albanije i njenog društva. Na drumovima ćete sresti najnovije automobile i konjske zaprege kako se mimoilaze, vile i palate prekoputa blatnjavih udžerica…
Pored puta su ostaci čuvenih betonskih bunkera karakterističnih za režim Envera Hodže…
U dolini Koplik, nedaleko od državne granice, naići ćete na kamene ostatke Ilirske civilizacije.

shkoder

Grad Skadar nalazi se na veoma interesantnom i pogodnom terenu. Sa jedne strane nalazi se Skadarsko jezero a sa druge dve reke Bojana i Drim. Ako se uzme u obzir i da Jadransko more nije daleko odavde, može se zaključiti da je Skadar grad na savršenoj poziciji. Klima je idealna.

U svojoj dugoj istoriji, Skadar je uvek bio centralno i upravno mesto. Još u IV veku p.n.e. bio je centar Ilirskog plemena Labeati a u II veku p.n.e. bio je prestonica je Ilirskog kralja Ardiana, muža čuvene ilirske kraljice Teute. 1040 godine osvajaju ga Srbi i postaje centar Zete. Sredinom IV veka njime je vladao srpski car Dušan Silni. Potom Skadar pada u ruke Turaka i ulazi u sastav Albanije u okviru Otomanskog carstva… U srednjem veku Skadar je bio sedište albanske vladarske porodice Dukađin.

U drugoj polovini XIX veka Skadar je doživeo procvat i preuzeo funkciju vodećeg trgovačkog centra Balkanskog poluostrva. Tada se u Skadru otvaraju strani konzulati, biblioteke, štampaju se prve novine u Albaniji… Italijan Pietro Marubi 1858. otvara prvi fotografski studio u Albaniji, kolekcija njegovih 150.000 negativa iz tog perioda do početka XX vijeka, pod zaštitom je UNESCO-a.

Skadar je grad sa uskim krivudavim ulicama omeđenim visokim zidovima i se veoma živom uličnom trgovinom. Poseduje jedinstvenu atmosferu i duh po kome je prepoznatljiv.

Od Od turističkih atrakcija i kulturnih institucija, ovde se nalazi nekoliko muzeja i galerija, pozorište „Miđeni“, „Olovna“ džamija, turska kupatila…

Najveća turistička atrakcija u Skadru svakako je skadarska tvrđava Rozafa odakle se pruža predivan panoramski pogled na čitavu okolinu Skadra. Tvrđava Rozafa stara je preko dve hiljade godina. Uz nju je vezana legenda koja kazuje da su je gradila tri brata ali sve što bi preko dana sazidali, preko noći bi vile porušile…
Ime tvrđave „Rozafa“ potiče od imena „vjerne ljube“ namlađeg od trojice braće koja je kao žrtva uzidana u tvrđavu. Naravno, Rozafa je ime prema Albanskoj verziji iste legende.

Ova legenda je kod Srba opevana u pesm i „Zidanje Skadra na Bojani“ .

Zidanje Skadra

Grad gradila tri brata rođena,
Do tri brata, tri Mrnjavčevića:
Jedno beše Vukašine kralje,
Drugo bješe Uglješa vojvoda,
Treće bješe Mrnjavčević Gojko;
Grad gradili Skadar na Bojani,
Grad gradili tri godine dana,
Tri godine sa trista majstora;
Ne mogaše temelj podignuti,
A kamoi sagraditi grada:
Što majstori za dan ga sagrade,
To sve vila za noć obaljuje.
Kad nastala godina četvrta,
Tada viče sa planine vila:
„Ne muči se, Vukašine kralje,
Ne muči se i ne harči blaga!
Ne mož, kralje, temelj podignuti,
A kamoli sagraditi grada,
Dok ne nađeš dva slična imena,
Dok nenađeš Stojui Stojana,
A oboje bratai sestricu,
Da zaziđeš kuli u temelja:
Tako će se temelj obdržati,
I tako ćeš sagraditi grada.“
Kad to začu Vukašine kralje,
On doziva slugu Desimira:
„Desimire, moje čedo drago,
Dosad si mi bio vjerna sluga,
A odsade moje čedo drago!
Hvataj, sine, konje u hintove,
I ponesi šest tovara blaga;
Idi, sine, preko b’jela sv’jeta,
Te ti traži, sine, Stoju i Stojana,
A oboje brata i sestricu;
Jali otmi, jal’ za blago kupi,
Dovedi ih Skadru na Bojanu,
Da ziđemo kuli u temelja,
Ne bi l’ nam se temelj obdržao,
I ne bi li sagradili grada.“
Kad to začu sluga Desimire,
On uhvati konjeu hintove,
I ponese šest tovara blaga;
Ode sluga preko b’jela sveta,
Ode tražit’ dva slična imena:
Traži slugu Stoju i Stojana,
Traži sluga tri godine dana,
Al’ ne nađe dva slična imena,
Al’ ne nađe Stoje i Stojana,
Pa se vrnu Skadru na Bojanu,
Dade kralju konje i hintove,
I dade mu šest tovara blaga:
Ja ne nađoh dva slična imena,
Ja ne nađoh Stoje i Stojana.“
Kad to začu Vukašine kralju,
On podviknu Rada neimara,
Rade viknu tri stotin’ majstora:
Gradi kralje Skadar na Bojani,
Kralje gradi, vila obaljuje,
– Ne da vila temelj podignuti,
A kamoli sagraditi grada!
Pa dozivlje iz planine vila:
„More, ču li, Vukašine kralju,
Ne muči se i ne harči blaga!
No eto ste tri brata rođena,
U svakoga ima vjerna ljuba;
Čija sjutra na Bojanu dođe
I donese majstorima ručak,
Ziđite je kuli u temelja:
Tako će se temelj obdržati,
Tako ćete sagraditi grada.“
Kad to začu Vukašine kralju,
On doziva dva brata rođena:
„Čujete li, moja braćo draga,
Eto vila sa planine viče,
Nije vajde što harčimo blago,
Ne da vila temelj podignuti,
A kamoli sagraditi grada!
Još govori sa planine vila:
Ev’ mi jesmo tri brata rođena,
U svakoga ima vjerna ljuba;
Čija sjutra na Bojanu dođe
I donese majstorima ručak,
Da j’ u temelj kuli uzidamo:
Tako će se temelj obdržati,
Tako ćemo sagraditi grada.
No je l’, braćo, Božja vjera tvrda
Da nijedan ljubi ne dokaže,
Već na sreću da im ostavimo,
Koja sjutra na Bojanu dođe?“
I tu Božju vjeru zadadoše
Da nijedan ljubi ne dokaže.
U tom ih je noćca zastanula,
Otidoše u bijele dvore,
Večeraše gospodsku večeru.
Al’ da vidiš čuda velikoga!
Kralj Vukašin vjeru pogazio,
Te on prvi svojoj ljubi kaza:
„Da se čuvaš, moja vjerna ljubo!
Nemoj sjutra na Bojanu doći,
Ni donijet’ ručak majstorima,
Jer ćeš svoju izgubiti glavu,
Zidaće te kuli u temelja!“
I Uglješa vjeru pogazio,
I on kaza svojoj vjernoj ljubi:
„Ne prevar’ se vjerna moja ljubo!
Nemoj sjutra na Bojanu doći,
Ni donijet’ majstorima ručak,
Jera hoćeš mlada poginuti,
Zidaće te kuli u temelja!“
Mladi Gojko vjeru ne pogazi,
I on svojoj ljubi ne dokaza.
Kad ujutru jutro osvanulo,
Poraniše tri Mrnjavčevića,
Otidoše na grad na Bojanu.
Zeman dođe da se nosi ručak,
A redak je gospođi kraljici.
Ona ode svojoj jetrvici,
Jetrvici, ljubi Uglješinoj:
„Ču li mene, moja jetrvice!
Nešto me je zaboljela glava,
Tebe zdravlje! preboljet’ ne mogu;
No ponesi majstorima ručak.“
Govorila ljuba Uglješina:
„O jetrvo, gospođo kraljice!
Nešto mene zaboljela ruka,
Tebe zdravlje preboljet’ ne mogu;
Već ti zbori mlađoj jetrvici.“
Ona ode mlađoj jetrvici:
„Jetrvice, mlada Gojkovice!
Nešto me je zaboljela glava,
Tebe zdravlje! preboljet’ ne mogu;
No ponesi majstorima ručak.“
Al’ govori Gojkovica mlada:
„Ču li, nano, gospođo kraljice!
Ja sam rada tebe poslušati,
No mi ludo čedo nekupato,
A bijelo platno neisprato.“
Veli njojzi gospođa kraljica:
„Idi,“ kaže, „moja jetrvice,
te odnesi majstorima ručak,
Ja ću tvoje izaprati platno,
A jetrva čedo okupati.“
Nema šta će Gojkovica mlada,
Već ponese majstorima ručak.
Kad je bila na vodu Bojanu,
Ugleda je Mrnjavčević Gojko;
Junaku se srce ražalilo,
Žao mu je ljube vijernice,
Žao mu je čeda u kolijevci
Đe ostade od mjeseca dana;
Pa od lica suze prosipaše.
Ugleda ga tanana nevjesta,
Krotko hodi, dok do njega priđe
, „Što je tebe, dobri gospodaru,
Te ti roniš suze od obraza?“
Al’ govori Mrnjavčević Gojko:
„Zlo je moja vijernice ljubo!
Imao sam od zlata jabuku,
Pa mi danas pade u Bojanu,
Te je žalim, pregoret’ ne mogu!“
Ne sjeća se tanana nevjesta,
No besjedi svome gospodaru:
„Moli Boga ti za tvoje zdravlje,
A salićeš i bolju jabuku!“
Tad junaku grđe žao bilo,
Pa na stranu odvratio glavu,
Ne šće više ni gledati ljubu;
A dođoše dva Mrnjavčevića,
Dva đevera Gojkovice mlade,
Uzeše je za bijele ruke,
Povedoše u grad da ugrade,
Podviknuše Rada neimara,
Rade viknu do trista majstora;
Al’ se smije tanana nevjesta,
Ona misli da je šale radi.
Turiše je u grad ugrađivat’;
Oboriše do trista majstora,
Oboriše drvlje i kamenje,
Uzidaše dori do koljena:
Još se smije tanana nevjesta,
Još se nada da je šale radi;
Oboriše do trista majstora,
Oboriše drvlje i kamenje,
Uzidaše dori do pojasa:
Tad oteža drvlje i kamenje;
Onda viđe šta je jadnu nađe,
Ljuto pisnu kako ljuta guja,
Pa zamoli dva mila đevera:
„Ne dajte me mladu i zelenu!“
To se moli, al’ joj ne pomaže,
Jer đeveri u nju i ne glede.
Tad se prođe srama i zazora,
Pake moli svoga gospodara:
„Ne daj mene, dobri gospodaru,
Da me mladu u grad uzidaju!
No ti prati mojoj staroj majci:
Moja majka ima dosta blaga,
Nek ti kupi roba il’ robinju.
Te zidajte kuli u temelja.“
To se moli, no joj ne pomaže.
A kad viđe tanana nevjesta
Da joj više molba ne pomaže,
Tad se moli Radu neimaru:
„Bogom brate, Rade neimare,
Ostavi mi prozor na dojkama,
Isturi mi moje b’jele dojke,
Kada dođe, moj nejaki Jovo,
Kade dođe, da podoji dojke!“
To je Rade za bratstvo primio,
Ostavi joj prozor na dojkama,
Pa joj dojke upolje isturi,
Kade dođe nejaki Jovane,
Kade dođe, da podoji dojke.
Opet tužna, Rada dozivala:
„Bogom brate, Rade neimare,
Ostavi mi prozor na očima,
Da ja gledam ka bijelu dvoru
Kad će mene Jova donositi
I ka dvory opet odnositi.“
I to Rade za bratstvo primio,
Ostavi joj prozor na očima,
Te da gleda ka bijelu dvoru
Kade će joj Jova donositi
I ka dvoru opet odnositi.
I tako je u grad ugradiše,
pa donose čedo u kol’jevci,
Te ga doji za neđelju dana,
Po neđelji izgubila glasa;
Al’ đetetu onđe ide hrana:
Dojiše ga za godinu dana,
Kako tade, tako i ostade,
Da i danas onđe ide hrana:
Zarad’ čuda i zarad’ lijeka,
Koja žena ne ima mlijeka.

2 Responses to "Skadar"

  1. Dejan Miletic Posted on 28.10.2011 at 09:51

    Ako ste vec napisali da je Skadar star preko 2 hiljade godina i po narodnoj pesmi zidanje Skadra se jasno vidi da su je izgradili Srpski kraljevi,zasto ste onda predhodno napisali da su je Srbi osvojili 1040 te godine?
    Nismo mogli da osvojimo nesto sto smo izgradili.
    Skadar je bio prestonica Srbije citavih 1000 godina. Napisite koliko Srba danas zivi u albaniji,to nije mali broj. Ministarstvo za dijasporu to zna.
    Mozda ce onda mnogo vise turista iz Srbije da ode dole i vidi ponos nekada velike Srpke drzave.

  2. Ljubiša Posted on 22.07.2012 at 14:04

    @Dejan Miletić 28. 10. 2001

    U tekstu piše: „Tvrđava Rozafa stara je preko dve hiljade godina.“

    Znači, tvrdjavu su izgradili antički Iliri. Srpska folklorna tradicija mogla je da preuzme neke motive od starijih balkanskih naroda.