Hej borova sumo mlada
kraj Pljevalja starog grada
reci meni, proljeća ti
ko mi dragu noćas prati…
Hej Breznice rijeko mala
za nasu si ljubav znala
reci meni, izvora ti
zar se neće mojom zvati
Ovim svima poznatim stihovima starogradske Pljevaljske pesme dočaran je samo delić lepote koju ćete pronaći u pljevaljskom kraju, bilo da se radi o „sevdahu i meraku“ ili o divnoj (ne)taknutoj prirodi koju pesma takođe opisuje. Ako pomenutom pridodamo još i Pljevaljsku junačku istoriju, kulturu i tradiciju, očigledno je da je ovo prosto neponovljiv ambijent.
Međutim, u Pljevljima nije sve tako divno i idilično. Na žalost, ovde turizam pa čak ni život nemaju svetlu perspektivu. Još veća ironija krije se u činjenici da je problem ovog grada ekologija. Da podsetimo, Crna Gora je prva ekološka država u Svetu!
Ne želim ovim tekstom omalovažiti ovu činjenicu koju sam u prethodnim člancima toliko veličao ali u slučaju Pljevalja, nešto se mora odmah učiniti inače bi ova Crnogorska titula s pravom trebala biti dovedena u pitanje.
Da podsetimo, Crnogorski parlament je proglasio Crnu Goru za ekološku državu 1988. godine. Tako je država postala zaštitnik netaknute prirode. Na UNCED konferenciji (Brazil 1992) Crna Gora je zvanično proglašena za prvu ekološku državu na svetu.
A Pljevlja, severna kapija ove zemlje je najzagađeniji grad na Balkanu!
Razlog ovome je pljevaljsaka industrija koja se nikako ne može podsvesti pod „laku“ i čistu. Okolinom grada dominiraju šljakišta i jalovišta – mesta za odlaganje industrijskog otpada. Najgore je u mestu Zbljevo koje se nalazi iznad brane Maljevac, koja drži azurno plavo jezero puno kancerogenih materija. Zbljevo pa i sama Pljevlja su često pokriveni slojevima prašine sa rubova deponije šljake, koja “viri” iz vode…
Meštani tvrde da su neke biljke poput krastavaca i kamilice, potpuno iščezle. Nema više ni kleke, a suše se i stabla smrče i hrasta. „Kupus i slične biljke koje savijaju listove i glavičaju, malo ko ovde i pokušava da sadi“, krave neće da pasu travu dok je ne spere kiša… Ljudi umiru od raka u najgorim mukama… Ovo je surova Pljevaljska realnost!
Da bi se ovom gradu vratila lepa i idilična slika s početka teksta nešto se HITNO mora učiniti!
Osim ekoloških problema, ovaj grad ima čime i dase pohvali. Naime, grad datira još iz vremena rimskog prisustva na ovim prostorima a najstariji tragovi prisustva čoveka datiraju još iz drugog milenijuma p.n.e.
Rimsko prisustvo potvrđuju iskopine naselja Municipijum S u Kominima, gradu iz drugog veka nove ere. Kroz Pljevlja su prolazili putevi i trgovački karavani ka Istanbulu.
Najznačajniji kulturni spomenici u ovom gradu su Husein-pašina džamija (XVI v.) i manastir Svete trojice (XII v).
Pljevlja imaju naglašen multietnički karakter što se može uočiti već na prvi pogled kada u centru glada ugledate neobično, čak ekstremno visok minaret (42 m) s jedne i takođe visok zvonik s druge strane.
Većinu stanovništva čine Srbi i Crnogorci koji žive u harmoniji sa Bošnjacima. Ova etnička i verska izmešanost dale su gradu poseban pečat, naročito u arhitekturi.
Današnje ime, Pljevlja, javlja se početkom XV veka. Pominje u dubrovačkim izvorima, 1430. godine a potiče od pljevara na manastirskim posedima.
Ako se u Pljevljima nađete kao turista, željni razgledanja, atrakcija i odmora, preporučujemo vam ribolov, kanjoning, jahanje ili planinski biciklizam. Na tridesetak kilometara od Pljevalja je planina Ljubišnja prekrivena četinarskim šumama. U blizini grada nalazi se i Nacionalni park Durmitor, a među okolnim predelima, zimi je posebno privlačna Kosanica pod smetovima snega, planina Kovač kao i kanjoni Tare, Drage i Ćehotine.
I na kraju, nikako ne propustite priliku da probate kulinarske delicije ovog kraja a naročito nadaleko čuven pljevaljski sir.
Tekst: M. Bronzić
Foto: Nikola Stanimirović, Miroslav Bronzić
Neki podaci i fragmenti teksta preuzeti sa: pobjeda.co.me, arhiva.glas-javnosti.rs, novosti.rs
Objavljeno: 14.08.2011
