Grčka nacionalna kuhinja

Categories: Некатегоризовано

Svako ko je bar jednom letovao u Grčkoj zauvek se zaljubio u njihovu hranu. Grčka kuhinja je jedna od najstarijih u Evropi, još od antičkog vremena kada su kuvari bili cenjeni koliko i slavni grčki filozofi. Grčka, zbog svoje pozicije između istoka i zapada nije odolela invaziji turskih i arapskih jela pa su se ona sa vremenom toliko udomaćila na grčkim stolovima da ih se smatralo sastavnim delom nacionalne kuhinje, a u dvadesetom veku grčka kuhinja sve više prihvata i uticaje sa zapada.
Poput ostalih mediteranskih zemalja, Grčka je suncem okupana zemlja, što se može osetiti u svim aspektima života, pa i u kuhinji. Blaga sredozemna klima Grčkoj omogućava uzgoj kvalitetnog voća, povrća (paradajz, patlidžani, tikvice, krompir, razne sorte mahuna, zelene paprike, luk…) i neizostavnih maslina, čije je ulje sastojak u najvećem broju grčkih jela. Od svih pomenutih vrsta povrća pripremaju se salate, a Grci su i veliki ljubitelji predjela od povrća pa se tako često na početku većeg obroka konzumiraju rotkvice ili masline.

Kako se pravi Grčka salata?!

Grčka kuhinja je poznata i po upotrebi brojnih vrsta sireva od kojih je najpoznatija feta. Još jedna značajnost grčke kuhinje je obilno služenje začinima. Ta je pojava sasvim razumljiva ako se uzme u obzir činjenica da u Grčkoj tako dobro uspevaju začini poput origana, mente, belog luka, kopra, bosiljka. Ne treba zanemariti ni slatkaste začine poput cimeta i muskatnog oraščića koji se, naročito u severnom delu Grčke, često koristi kao dodatak mesnim jelima i varivima. Upravo pomenuti cimet je uz med neizostavan sastojak brojnih grčkih slastica. Što se mesa tiče, i tu je plodnost tla odigrala veliku ulogu pa su se zbog škrtosti terena mnogo češće uzgajale ovce i koze nego ostala vrsta stoke. To je za posledicu imalo nešto ređe konzumiranje govedine nego što je to slučaj u drugim kuhinjama. To se nadopunjuje obilnom pripremom ribe. Bogati uticaj turske kulinarske tradicije – musaka, baklava, ćufte, pilav… sve su to jela koja već i svojim nazivima ukazuju na strano poreklo. Neka od njih u Grčku su stigla direktno iz turske kuhinje, a neka su pripadala arapskom i persijskom kulinarstvu pa su samo turskim posredstvom stigla u Grčku.

Prema običajima stola, Grci svaki obrok započinju aperitivom i to najčešće rakijom začinjenom anisom koja se zove „ouzo“ i u sebi ima neverovatnih 80 % alkohola. Kad se „ouzu“ doda voda ili led, ovaj aperitiv postaje mlečnobele boje. Slično piće je i rakija „tsipouro“ koja je za razliku od „ouza“ koji se proizvodi na ostrvu Lezbosu, uglavnom kućne proizvodnje. Metaksa je takođe poznato piće koje se toči uz hranu a najviše je slično brendiju. Nakon aperitiva slede predjela kojih su Grci veliki poklonici i kojih može biti i veći broj. Grčke supe su prilično guste što zbog brojnih dodataka, što zbog umućenih jaja koja se neposredno pred serviranje dodaju u supu. Od mesa najčešće su na meniju jagnjetina, ovčetina ali i iznutrice koje se u Grčkoj spremaju na razne načine. Na kraju jela dolazi dezert koji skoro uvek sadrži med, cimet i orase.
Bio bi greh napisati tekst o grčkim delicijama a ne pomenuti neopisiva grčka vina koja idu pod obavezno uz svako grčko jelo. Prema mitološkoj predanju, grčki bog vina Dionizije pokazao je Grcima tajnu uzgoja vinove loze i proizvodnje vina, a oni, kao dobri učenici, svoja znanja prenosili su i prenose već generacijama sa kolena na koleno. Zanimljivo je pomenuti da neke sorte grčkih vina znaju biti veoma gorka i intenzivnog ukusa jer im se dodaje atipičan sastojak, borova smola. Vinski podrumi diljem grčke, jedni su od najprimamljivijih atrakcija grčkog turizma. Tzv. „Grčki putevi vina“, uz neizostavnu degustaciju vina, nude svakom posetiocu i neku od grčkih kulinarskih delicija, koja se po pravilu ne odbijaju.

Postavi na Fejs

Tekst napisao: Aleksandar Devetak
Foto: Slobodan Ogrizović

Author: Miroslav Bronzić

http://www.bronzic.com/about/

Оставите одговор