Izaberite turističku destinaciju i saznajte više o njoj

Ljubavne priče Skadarlijskih kafana

Skadarlija je posebno mesto ne samo zbog starih, dobrih kafana, boema, ukusne hrane, kvalitetnog vina i rakije, duge istorije i tradicije i talentovanih muzičara. Skadarlija je posebno mesto i zbog ljubavnih priča koje već decenijama nastaju na njenoj kaldrmi.

Ostvarene i neostvarene ljubavi, sa srećnim ili nesrećnim raspletom, kratkotrajne i dugovečne, strasne i mirne – Skadarlija je sve videla i u svemu učestvovala. Mnogi poznati glumci, muzičari i pisci upravo su u skadarlijskim kafanama doživeli sudbonosne ljubavi, ljubavi koje su im zauvek promenile život.

skadarlija

„Proklete ljubavi“ Skadarlije

Postoji legenda koja potiče još od nastanka prvih kafana u Skadarliji da je za niz tužnih, nesrećnih ljubavnih jada skadarlijskih boema krivo prokletstvo. Naime, priča se o „ciganskom prokletstvu“, po kom su Romi koji su na prostoru Skadarlije živeli, a potom nasilno bili isterani, na to isto mesto bacili prokletstvo koje ruši sreću zaljubljenih i onemogućava potpuno ostvarenje ljubavi. Treba napomenuti da je davnih dana Skadarlija važila i za „četvrt slobodne ljubavi“, da je u njoj bilo najviše Mađarica koje su mamile skadarlijske posetioce koji su potom na njih trošili svoj novac.

Skadarska ulica

Govori se i o prokletstvu skadarlijskih lepotica. U Skadarliji, između ostalih, stanovala je glumica Olga Ilić, koja je, kako kažu, svojom lepotom uspela da zavede ceo Beograd. Ova Solunjanka živela je kao putujuća glumica sve dok se nije udala za Kostu Ilića, takođe glumca. Čak ni u braku nije mogla da smiri svoj avanturistički duh, pa je umela da napusti Narodno pozorište gde je radila, da bi glumila za publiku po provinciji. Izazvala je pravi skandal kada se pojavila fotografija na kojoj joj se vide njene grudi, ali i svojom autobiografijom iz 1934. godine koja se zove O njoj, koja se ne vraća. Završila je život tužno, sama u staračkom domu.

Još jedna nekadašnja skadarlijska lepotica koju je stiglo „prokletstvo“ je Zorka Kolarović-Teodosić. Njenu neverovatnu lepotu pesnik Vojislav Ilić je zauvek opevao u svojim stihovima. Udvarao joj se čak i značajan i poznati političar, austrijski diplomata Šisl. On joj je ostavio dosta novca posle smrti. Međutim, Zorka Kolarović-Teodosić je sa godinama gubila kontrolu nad svojim ponašanjem, ostala je bez ičega i postala psihički vrlo nestabilna. Pamti se tužna slika. Naime, pred kraj života skupljala je lišće po skadarlijskoj kaldrmi, misleći da su to pisma njenih udvarača i obožavalaca. Završila je svoj život slično kao Olga Ilić, sama, nemoćna i zaboravljena.

Skadarska ulica

Nesrećna ljubavna priča Janka Veselinovića

Česti učesnik skadarlijskih kafanskih priča, Janko Veselinović, napisao je preko 30 književnih dela, a pisao je i za pozorište, bio čak i glumac i dramaturg. Poznata je njegova zbirka priča Slike iz seoskog života i roman Hajduk Stanko. Janko Veselinović javlja se kao učesnik jedne nesrećne ljubavne priče. Naime, bio je jedan od gomile muškaraca koji su bili opčinjeni zanosnom lepotom glumice Vele Nigrinove, koja je i sama često posećivala Skadarliju. Priča se da se zbog lepe glumice stalno napijao u kafanama, upravo u Skadarliji, i da nikako nije mogao da prihvati da mu je ljubav neuzvraćena.

Vela Nigrinova mu je bila inspiracija za pozorišni komad Đido, a lično ona je i glumila glavnu ulogu u ovoj drami. Čak je i vrlo neuobičajeno pisac komada, Janko Veselinović, glumio u svom delu pored Vele. Nažalost, to je bio jedini način da joj se bar malo približi, čak iako je to bilo nestvarno. Međutim, napori Janka Veselinovića lepoj glumici nisu ništa značili, a zbog nje su se čak odigravali i dvoboji između mnogih značajnih i uglednih građana tog doba. Na kraju je svoju ljubav dala Davorinu Jenku, kompozitoru, uprkos snažnim i upornim udvaranjima Janka Veselinovića.

Zanosne pevačice Skadarlije

Neretko se dešavalo da se gosti i posetioci skadarlijskih kafana zaljube, ni manje ni više, nego u pevačice. Pod uticajem njihove lepote, zanosnog glasa, ali i alkohola, nastajale su prave, filmske ljubavne priče koje su danima potresale Skadarliju. Pevačice skadarlijskih kafana uvek su imale gomilu udvarača, a mnogi od njih bili su poznati glumci, novinari, pisci i političari. Za večeri kada su pojedine pevačice nastupale, uvek se tražilo mesto više, a zbog pesama i lepog glasa ovih pevačica lomile su se čaše, ali i srca mnogih posetilaca.

Olga Jančevcka, skadarlijska pevačka zvezda ruskog porekla iz pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka, bila je poznata po izvođenju ruskih romansi. Legenda kaže da su zbog nje organizovani dvoboji i izbijale tuče. Uvek je nastupala doterana, u sjajnoj i elegantnoj večernjoj haljini, a posle svakog svog nastupa dobijala je gomilu poklona, pisama i buketa cveća. Priča se i da je naš poznati pisac, Danilo Kiš, voleo da dolazi u Skadarliju da je sluša. Međutim, Olga je bila nedostupna za sve udvarače. Bila je u braku sa ruskim piscem Ve Janom sa kojim je imala sina Mišu. Olga Jančevcka je jednom izjavila:

Moj život je uvek bio vezan za romanse, koje nikad neće umreti. Romansa je večita jer peva o ljubavi, tom najlepšem osećanju koje se nije promenilo od postanka sveta do danas.

Još jedna zanosna skadarlijska pevačica bila je Kajče. Ova pevačica sevdalinki i romansi uvek je nastupala zajedno sa Cvetom i Stevicom koji ih je pratio na violini. Sa ukrasima u dugačkoj kosi i dairama u rukama, Kajče je umela da zaokupi pažnju posetilaca kako svojim glasom tako i stasom.

Kafanska pesma nastale iz ljubavi

Starogradska, poznata pesma „Čuješ, čuješ seko“, prema legendarnoj priči, posvećena je Sofiji Sofki Vasiljković, skadarlijskoj pevačici. Nepoznati pesnik je stihove ove pesme ispisao na salveti skadarlijske kafane, zaljubljen upravo u Sofku. Međutim, i ta ljubav je neuzvraćena. Sofiju su nazivali „kraljicom Skadarlije“ i „kraljicom sevdaha“. Obožavaoci, ali i prijatelji Sofije Vasiljković bili su i Branislav Nušić, Čiča Ilija Stanković, Tin Ujević, Čica Ilija Stanković, Miloje Živanović… Priča se da Sofka nije bila samo obična pevačica nego pravi sagovornik značajnim ljudima iz oblasti kulture i umetnosti koji su dolazili u Skadarliju da bi je slušali.

Skadarlija se kroz godine svog postojanja pokazala kao idealno mesto za nastanak ljubavnih priča, za proslavljanje ljubavi, ali i za utapanje ljubavne tuge i neuzvraćenih ljubavi.