Mesto na kome se reka Sava ispod zidina Beogradske tvrđave, odnosno čuvenog Kalemegdana uliva u reku Dunav, posebno je atraktivna ne samo za mnoge turiste koji posećuju prestonicu Srbije, nego iza sve koji u tom gradu žive. Naime, poznato je da svako ko se uputi na krstarenje Savom vrlo često može da čuje priču i…
Obično kada posetioci prestonice Srbije čuju da je u ponudi i krstarenje Dunavom, pomisle da imaju mogućnost samo da se upoznaju sa lepotama grada Beograda na drugačiji način, odnosno iz drugačije perspektive. Međutim, trebalo bi da i turisti i stanovnici glavnog grada znaju i to da ne postoji samo višečasovno krstarenje Dunavom, koji je zaista…
Među brojnim kioscima brze hrane teško je odabrati onaj koji se po nečemu izdvaja. U većini slučajeva se u ponudi takvih ugostiteljskih objekata nalaze uobičajeni specijaliteti sa roštilja, palačinke i druga jela koja se jedu iz ruke. Ali ipak postoji nešto drugačije, a to je kineski fast food, koji takođe postoji u Beogradu. Poznato je…
U kom god delu grada Beograda da se nađete, ako želite na kratko da predahnete, možete biti potpuno sigurni da će vam na raspolaganju biti brojni kafići Beograd. Međutim, za ljude koji su rođeni ili žive u glavnom gradu Republike Srbije, vrlo je važno u kom delu grada su odlučili da popiju kafu, prosto zato…
Ne kažu bez razloga da treba bolje upoznati lokalno kulturu, ukoliko želite da na najbolji mogući način upoznate neku destinaciju. Kafane Beograd bi u tom smislu trebalo da budu prvo što turisti prilikom posete prestonice Srbije treba da upoznaju. Nekada su se beogradske kafane tretirale kao svojevrsne institucije, uzevši u obzir da su igrale izuzetno…
Koliko god da neko ima novca na raspolaganju kada kreće na putovanje, svakako se trudi da pronađe i što povoljniji smeštaj i što povoljniji način prevoza. Naravno da to ne znači da će odsesti na bilo kom mestu, već u objektima koji su svesni da se cene moraju formirati prema zahtevima i mogućnostima gostiju. Posetioci…
Avijacija je imala veliku ulogu u formiranju modernih država na Balkanu i predstavljala je jedinstven način da se prevaziđu prepreke koje su delile narode sa ovih prostora. Male zemlje, koje su često bile pod uticajem stranih sila, su na taj način dobile uvid u način života ostatka sveta ali su uspele i svet da dovedu…
Deo tradicije balkanskih naroda po kom nas posebno prepoznaju kako naše komšije iz susednih država, tako i ljudi širom sveta koji nas posećuju, jeste “žica” za dobar provod, srdačnost i kako to mnogi sa strane kažu – duša. Mesto gde se sve to neguje već vekovima u nazad je kafana. Doživljaj u kafani je toliko…
Širom Srbije postoje staze za trčanje koje su svakom dostupne, nalaze se u prirodi, samim tim, vaša dnevna aktivnost, koju neretko primenjujemo, protiče u lepšem okruženju i atmosferi. Pregršt je sportskih disciplina koje na najbolji mogući način povezuju zdravlje i istraživanje prirode i rekraciju, pa zašto ne bismo kroz trčanje otkrivali i nove lokacije u…
Skadarlija je posebno mesto ne samo zbog starih, dobrih kafana, boema, ukusne hrane, kvalitetnog vina i rakije, duge istorije i tradicije i talentovanih muzičara. Skadarlija je posebno mesto i zbog ljubavnih priča koje već decenijama nastaju na njenoj kaldrmi. Ostvarene i neostvarene ljubavi, sa srećnim ili nesrećnim raspletom, kratkotrajne i dugovečne, strasne i mirne –…
Mnogi putnici koji se odlučuju za putovanje u Beograd, bilo da dolaze iz okolnih balkanskih država ili dalje iz Evrope i šire, između ostalih stvari žele da znaju kako je organizovan gradski saobraćaj u Beogradu tj. transport, kako izgleda vožnja automobila u Beogradu, da li se prave velike gužve i tome slično. Naravno, sa druge…
Piše: Slobodan Boba Ogrizović Zbog ovogodišnjeg letovanja trebalo je obaviti čitav niz kontra-obaveštajnih operacija, prostudirati čitav niz sajtova sa vestima, globalnim i lokalnim, pogledati čak i poneku SAT patrolu Mirka Alvirovića i poslati nekoliko mejlova sa raznim tehničko-bezbednosnim pitanjima. Što se tiče glavnog pitanja – finansijskog – tu uvek možemo da se pozovemo na…
Po prolasku granice nastavljate put Višegrada. Putevi u Bosni i Hercegovini su uglavnom solidno označeni i obeleženi i nećete imati većih problema sa snalaženjem. Kolovoz je uvek obeležen žutim linijama sa strane i belom po sredini. Za pomoć na putu možete se obratiti tamošnjem Auto-Moto savezu BIHAMK a telefon za „pomoć na cesti“ je +387 33 1282.
Čačak je najvećim delom smešten u zapadnom Pomoravlju, čini vezu između Šumadije na severu i brdsko – planinskih oblasti unutrašnjih Dinarida na jugu.
Golubačka tvrđava ili Golubački grad je smeštena na visokoj litici na samom ulazu u Đerdapsku klisuru, na desnoj strani Dunava. Građen je lepezasto i sastoji se iz prednjeg, zadnjeg i gornjeg grada (sa citadelom). Sačinjava ga devet masivnih kula visine do 25 m, koje su povezane bedemom i poređane tako da brane gard i sa kopna i sa vode. Vreme nastanka grada nije utvrđeno
Srbija je otadžbina, Župa domovina, a vino sudbina vrednih i časnih ljudi, u čijem je genetskom kodu upisana neizmerna ljubav prema najslađem voću – grožđu i najlepšem od svih pića – vinu Putniče, kad dođeš u Župu, bilo da u nju dođeš sa severa ili juga ili iz nekog drugog smera, znaj da si dobrodošao…
Kamp „Rizničar“ počeo je kao malo prijateljsko okupljanje, za vreme letnjeg raspusta, u Konjičkom klubu „Radanovac“ na Paliću, a u toku jedne decenije izrastao je u koloniju kampera od više stotina članova. Najstariji među njima danas su studenti i sa radošću se sećaju svojih „palićkih nestašluka“. U čemu je tajna trajanja? Mislim da je reč…
Aerodrom Beograd Arodrom Nikola Tesla važi za vodeći aerodrom u regionu Zapadnog Balkana. Poznat je i kao „Surčin“ ili jednostavno „Aerodrom Beograd“. Odnedavno je ovaj aerodrom pone ime najvećeg Srpskog a verovatno i svetskog naučnika Nikole Tesle. Kada se nakon vremena ratova i izolacije nebo nad Srbijim ponovo „razvedrilo“ valjalo je krenuti ispočetka. Od negdašnjeg…
Zelena oaza na obroncima Fruške gore ponosno štrči u sred ravne Vojvodine. Ovaj prirodni biser smešten je nadomak Novog Sada i idealan je kao rehabilaticioni rezervat, kao sušta suprotnost zagušljivosti grada na Dunavu, stoga i ne čudi što sa ponosom nosi epitet „pluća Vojvodine“. Za nacionalni park Fruška gora je proglašena 1960. godine. Najviši vrhovi gore su Crveni čot, Orlovac i poznati turistički centar Iriški venac.
Piše Aleksandar Devetak Oplenac, postojbina Crnog Đorđa i vina rujnoga Kada se kaže Topola i Oplenac, prva je asocijacija veliki srpski vožd Karađorđe. Sa pravom, Oplenac je veliko brdo pored grada Topole na kome se danas nalazi Mauzolej dinastije Karađorđevića, direktnih potomaka slavnog Crnog Đorđa. Naziv brda Oplenac potiče od oplena, drvenih delova volovskih kola…
Zrenjanin, najlepše od Banata Na raskrsnici značajnih kopnenih i vodenih puteva, udaljen 50 kilometara od Novog Sada, 75 od Beograda i 50 od granice sa Rumunijom, nalazi se Zrenjanin. To je najveći grad srpskog dela Banata i njegov politički, privredni, kulturni i sportski centar. Staro jezgro Zrenjanina čini skup atraktivnih građevina, od kojih je većina…
oktobar 2010. godine Slobodan Ogrizović Nikad neću saznati da li bi ovaj putopis pročitalo više ljudi da je naslov bio: „Kraljevo, Kruševac i Kragujevac„? Da me je neko pre samo nedelju dana pitao kako su se nekada davno, pre više vekova, zvali ovi gradovi, ni sam ne bih znao. Da li smo o tome učili…
Stara Valjevska čaršija, poznatija kao Tešnjar jedna je od retkih, u potpunosti autentičnih i očuvanih čaršija u celoj Srbiji. Formirana je još u turska vremena i takav izgled zadžala je do danas. Istina, gradili su se ovde i novi objekti u neka novija vremena ali tako da se ispoštuje prvobitna planska regulacija i duh Tešnjara….
Пише: Слободан Огризовић август 2009 Још од детињства, па све до ових, хм, средњих година, сваки одлазак на Тару сводио се углавном на пар дана задржавања на Калуђерским Барама, уз кратке локалне шетње, углавном пензионерског типа. И после скоро четири деценије повременог кокетирања са Таром, сасвим изненада, (најзад и коначно), дошли смо на пуних осам…
Пише: С. Огризовић „Свакоме би требало одредити да путује, с времена на вријеме. Чак и више: да никада не застане дуже него што је неопходно. Човјек није дрво, и везаност је његова несрећа, одузима му храброст, умањује сигурност. Вежући се за једно мјесто, човјек прихвата све услове, чак и неповољне, и сам себе плаши неизвјесношћу…
