Izaberite turističku destinaciju i saznajte više o njoj

Kroz antičku Grčku

Na putovanje u Grčku sam pošla sa tada još trinaestogodišnjim sinom u želji da mu od malih nogu ulijem strast ka putovanjima, interesovanja za istoriju, umetnost, arhitekturu, da mu približim neke nove,nepoznate ljude, običaje i kulturu. Smatrala sam da je Grčka upravo, idealno rešenje. Za dete od 13 god., zemlja koja nije isuviše blizu a ni previše udaljena. Put bi bio podošljiv i ni malo naporan, sobzirom da ćemo noćiti u različitim mestima. A sada bih mogla da počnem sa sećanjem.

Oko 21h krenuli smo iz Beograda. Nakon pauze u Predejanima, put smo nastavili ka Makedoniji. Po prelasku granične kontrole smo zaspali. Vodič nas je probudio tražeći pasoše. Izlazimo iz Makedonije i ulazimo u Grčku. U Stefanovim očima vidim radost,ujedno i nestrpljenje. Pitanja su se nizala jedno za drugim.

Dolina Tempi

Nakon dužeg puta stižemo u dolinu Tempi koja se nalazi 29 km severno od Larise,između planina Olimp i Kissavos. Glavni nacionalni put koji vodi ka Solunu,prolazi kroz ovu usku klisuru reke Pinios.Obilazak klisure predstavlja izuzetan doživljaj, jer se prolazi, jednim od najlepših predela u celoj Grckoj. Mesta prepuna zelenila ,bršljena,rodendrona i stabala platana. Pravo zadovoljstvo je bilo izaći iz autobusa i ispružiti noge,prošetati. Nakon nekoliko puta pretrčavanja mostića iznad reke Pinios,uspela sam da ga nekako smirim. Na kratko.

Most preko reke Pinios se zove most želja, jer devojke sa njega bacaju novčiće u reku da im se ispune želje.

Stefan je strčao vlažnim stepenicama do reke. Pošto je od vodiča čuo da voda ima lekovito dejstvo, više puta se kvasio i umivao. U blizini reke Pinios se nalazi crkva sv. Petke u čijoj je blizini i izvor lekovite vode u steni. Dečak je već među prvima otrčao da natoči flašice sa vodom, koje je kada se vratio, poklonio bakama uz stručno objašnjenje da je voda lekovita.

Legenda kaze da je neprihvaćena i proganjana od svog naroda, Paraskeva bežala i krila se po pećinama. Dok je boravila u ovoj pećini, suze koje su joj potekle pale su u rečicu koja je tu izvirala u pećini i prema verovanjima ta voda je lekovita za oči, pa se turisti umivaju kada dođu.

Meteori

Put nastavljamo dalje ka Meteorima. Meteori se nalaze u srcu Grčke, kraj gradića Kalambake.

Do njih se od Beograda stiže preko Soluna, autoputem do Katerinija, dalje preko Larise i Trikale. Zaustavljamo se u gradiću Kalambaka i obilazimo radionicu u kojoj se izrađuju ikone.

Kada smo se dovezli do mesta odakle se stene Meteora vide u svom punom obliku, kao i manastiri na vrhovima tih stena, Stefanovom ushićenju i radoznalosti nije bilo kraja. Sa nestrpljenjem je čekao da krenemo ka manastiru Velika Meteora. Trebalo je preći oko tri stotine stepenika do manastira, što njemu nije predstavljalo nikakav problem. Ja sam samo trčkarala za njim, trebalo ga je stići.

Meteore krase gigantske stene u obliku kula i tornjeva, sa visinom od 100-150 metara. Nekada je to bila napredna manastirska zajednica sa 24 manastira.

Danas je na Meteorima aktivno samo 5 manastira. Prve manastire su , bežeći u izolaciju i tražeći duhovni mir, sagradili monasi u 14.om veku. Danas se do manastira veoma jednostavno i lako može stići asvaltnim putem ili uskim kamenim stepenicama, uklesanim u stene. Pored manastira koji su aktivni i dostupni, manastiri Varlaam, Metamorfoze, Russana i sv.Stefana, pretvoreni su u vizantijske muzeje, u kojima su izložene vredne ikone, stari rukopisi i jedinstveni mozaici i freske.

Delfi

Krećemo dalje ka Delfima. Smeštamo se u omanji hotel koji je bio čist i lep. Ujutru, nakon doručka polazimo u obilazak arheološkog nalazišta u Delfima. Delfi se nalaze na zaravni na padini planine Parnas. Delfi su bili mesto velikog hrama posvećenog Apolonu, Pitijskih igara i poznatog proročišta. Apolonov hram u Delfima izgradili su Troponije i Agamed. Legenda kaže da je Apolon došao u Delfe sa severa i zaustavio se u Tempeu, gradu u Tesaliji da ubere lovor, biljku koja mu je posvećena. U znak sećanja na ovu legendu, pobednici Pitijskih igara nagrađivani su lovorovim vencem ubranim u Tempeu.

Proročica u Delfima je bila poznata kao Sibila, iako je njeno ime bilo Herofila. Ona je svoja predskazanja pevala, a dobijala ih je od Geje. Kasnije,„Sibila“ je postala titula koja je davana svakoj sveštenici „Sibyl“koja je proricala. Sibila bi sedela na „sibilskoj steni“, udišući isparenja iz zemlje i davala svoja često zbunjujuća predskazanja.Pauzanija je tvrdio da je Sibila rođena iz veze čoveka i boginje, kćerke morskog čudovišta i besmrtne nimfe. Drugi su govorili da je ona Apolonova sestra ili kćerka. Treći tvrde da je Sibila crpla snagu prvobitno od Geje, koja je predala proročišteTemidi, a ova Febu.

Atina

Iz Delfa, put nastavljamo ka Atini. Ujutru rano stižemo u luku Pirej. Sada je usledilo oduševljenje brodovima.Sa nevericomje posmatrao je ogromne višespratne brodove sa različitim zastavama. Imala sam utisak da je baš Stefan vođi puta bio najinteresantniji putnik. Dok su neki putnici tražili restoran, drugi fotografisali, Stefan je postavljao pitanje za pitanjem. Bili su odlični sagovornici jedan drugom, a ja sam konačno mogla malo da odahnem.

Usledilo je panoramsko razgledanje Atine iz autobusa. Zaustavljamo se podno Akropolja. Prolazimo kroz antičku „kapiju“ – Propileji, sa desne strane nalaze se ostaci malog hrama Atine „Nike“ („pobednice“). Na Akropolju obilazimo još dva hrama, Partenon i Erehtejon, kao i dva antička pozorišta: Herodov Odeon i Dionizijevo pozorište, oba u podnožju brda, zatim ulazimo u mali muzej, čija postavka obuhvata neke od predmeta i statua nađenih na ovom lokalitetu.

Spuštamo se u četvrt zvanu Plaka.Odmaramo uz kafu i sok. U njoj su smeštene čuvene grčke taverne, male radnje sa suvenirima,tokom dana i noći uz „sirtaki“ i „buzuki“ je živo i veselo. Plaka je boemski deo Atine poput naše Skadarlije.

U toku večeri imali smo organizovano „Grčko veče”,sa tradicionalnom muzikom i izvođačima u grčkoj nošnji.Dok sam ja uživala,moj se Stefan “smarao” i stalno pozivao da idemo na spavanje. Savladao ga je umor.

Sutrašnji dan provodimo u šetnji Trgom Omonia i Sintagma,kupujemo suvenire, odlazimo u šoping centre.

Narednog  jutra prelazimo Korintski kanal koji povezuje Korintski zaliv sa Egejskim morem. On razdvaja poluostrvo Peloponez od grčkog kopna. Kanal je dug 6.3km i izgrađen je između 1881. i 1893.god.

Olimpija

Stižemo u Olimpiju. Olimpijske igre su održavane u antičkoj Grčkoj u slavu Boga Zevsa.

Jedno od sedam svetskih čuda je bila statua Boga Zevsa – vrhovnog boga starih Grka u čiju čast su se održavale Olimpijske igre, nalazila se na prostoru same Olimpije po kojoj su igre i dobile naziv. U vreme Olimpijskih igara prestajali su ratovi, a atlete iz Male Azije, Sirije, Egipta i Sicilije su dolazili da proslave Olimpijadu i obožavaju svog boga nad bogovima – Zevsa. Statua se nalazila u samom gradu Olimpiji, na zapadnoj obali današnje Grčke, oko 150 km zapadno od Atine.

Iz Olimpije idemo ka Mikeni.

Mikena

Mikena je arheološko nalazište u Grčkoj, koje se nalazi oko 90 km jugozapadno od Atine, na severoistočnom delu Peloponeza.U drugom milenijumu pne. Mikena je bila jedan od najvažnijih centara grčke civilizacije, vojno utvrđenje koje je dominiralo velikim delom južne Grčke. Period grčke istorije od 1600 pne. do oko 1100. pne naziva se mikenskim periodom. Najpoznatiji mikenski spomenik su Lavlja vrata, koja su sazidana oko 1250. pne.

U to vreme Mikena je bila napredan grad, čija se politička, vojna i ekonomska moć širila čak do Krita, Pila na zapadnom Peloponezu i do Atine i Tebe. Međutim, do 1200 pne, moć Mikene je opadala da bi u 12. veku potpuno propala. To se tradicionalo pripisuje dorskoj invaziji Grčke sa severa, iako neki istoričari danas sumnjaju da se takva invazija dogodila.

Šta bi 13.-ogodišnjeg dečaka moglo više da zainteresuje do Agamemnonova maska ili eksponati oružja.

Sledi povratak u Atinu. Umorni od puta zaspali smo za tren oka. Ujutru se pakujemo i krećemo nazad ka Srbiji.

Termopile

Zaustavljamo se u Termopilima gde je vođena bitka između saveza grčkih gradova-država i Persijskog carstva kod Termopilskog prolaza u centralnoj Grčkoj 480. godine pre nove ere. Brojčano mnogo slabiji Grci su zadržali Persijance tri dana, čime su dobili dovoljno vremena za evakuaciju Atine i pripremu jače armije.

Mala sila, vođena spartanskim kraljem Leonidom blokirala je jedini put kojim je masivna vojska Kserksa i moglada napreduje, koristeći povoljan teren, dobru strategiju i dobro obučene vojnike. Osvajanje Termopilskog klanca je dalo Persijancima mogućnost dakontrolišu široke oblasti sve do Korinta, a posebno im je dalo mogućnost napada na Atinu. Iako pobednici, Persijanci su pretrpeli gubitak morala zbog teških gubitaka.

Sada znam da je Stefanu bilo drago što je pošao na ovo putovanje.K ada je kasnije snimljen film „300”,trebalo ga je videti kako se drugovima hvalisao da je on bio baš na tom čuvenom mestu i pokazivao im sliku gde se slikao kraj spomenika slavnom vojskovođi Leonidi.

Krećemo ka Paraliji.Imamo ceo jedan dan za uživanje u toplom moru.

Solun

Narednog jutra sa žaljenjem polazimo ka našoj poslednjoj destinaciji – Solunu. Solun nažalost obilazimo autobusom i odlazimo do srpskog vojničkog groblja – Zejtinlik.U sklopu srpskog vojničkog groblja na Zejtinliku su smešteni grobovi srpskih, francuskih, italijanskih, engleskih i ruskih vojnika poginulih u borbama i proboju Solunskog fronta u Prvom svetskom ratu.
Kompleks groblja je podignut na prostoru na kome se od 1916.god. nalazila glavna vojna poljska bolnica srpske vojske, u sklopu koje je nastalo i groblje za preminule koje je vremenom preraslo udanašnji kompleks. Danas je čuvar, domaćin i vodič srpskog vojničkog groblja na Zejtinliku Đorđe Mihailović koji živi u čuvarskoj kućici sa ženom i kćerkom.

Ovde se moja priča završava. Srećna sam što sam ostvarila plan i detetu ulila strast ka putovanjima, umetnosti, istoriji… ali to je već neka nova i lepša priča.

Postavi na Fejs