Izaberite turističku destinaciju i saznajte više o njoj

Skijatos

Piše: Slobodan Ogrizović

Skijatos (Σκιαθος) je ostrvo iz grupe Sporada, u zapadnom delu Egejskog mora, sasvim blizu kopnenog dela Grčke – toliko blizu da bi vam trebalo najviše pola sata da trajektom stignete od kopna do ostrva, pod uslovom da se jedna luka nalazi u Katigiorgisu na Pelionu, istočnom kraku Voloskog zaliva, a da je druga posred Banana plaže na Skijatosu. Stizalo bi se još brže da Grci između te dve tačke izgrade jedan velelepni most, kao onaj koji, blizu Patre, natkriljuje Korintski zaliv. Ipak, sva sreća, do ostrva se stiže okolo-naokolo, brodom iz Volosa, prijatno dugom, dvoiposatnom plovidbom kroz Voloski zaliv, tj. kroz zaliv Pagasitikos, a zatim kanalom između Peliona i Evije. Baš tu, blizu obala Evije – kod Artemizija, pretila bi vam opasnost da uletite u veliku grčko-persijsku morsku bitku, i pritom sretnete Euribijada iz Sparte i Temistokla iz Atine, možda čak i Kserksa, samo da ste ovuda naišli nekih 2500 godina ranije.

karta

Ploveći brodom ka Skijatosu, imate više nego dovoljno vremena da osmotrite svog ostrvskog domaćina, kome ime potiče od grčke reči σκια, što znači – senka. Neki kažu da Skijatos znači „senovito mesto“, neki misle da ime potiče od mesta Skia sa Evije odakle su pristigli halkiđanski kolonisti, a neki tvrde da Skijatos znači „senka Atosa“, tj „u senci Atosa“, što zaista predivno zvuči, iako bi se uvek našla zakerala koja bi pitala kako to Atos baca senku sa više od 150 kilometara udaljenosti?

ovca

Na Skijatosu smo bili pre punih 13 godina, a bilo je očigledno da ćemo se ponovo vratiti još pretprošle godine, dok smo sa Svete Gore, zajedno sa hilandarskim čempresima i gorostasnim Atosom, pravili pomenutu senku Skijatosu, kao i prošle godine, kada smo ga sa setom posmatrali sa Elinike, peščane lepotice od plaže na severnoj Eviji.

Skijatos je verovatno najlepše ostrvo iz pomenute grupe Sporada (tu su još Skopelos i Alonisos, kao i malo udaljeniji – Skiros, uz još nekoliko manjih, i još manjih ostrva), ali da bi se to sa sigurnošću reklo, ipak bi se moralo krenuti u obilazak i preostala tri ostrva – iako je teško zamisliti nešto lepše od ploveće borove šume povezane sa morem sa više od šezdeset predivnih plaža. Neverovatno je kako je priroda častila Skijatos – obiljem tako lepih plaža, i čini se da ih ovde, na svega 44 kilometra obale ima više nego na celoj Eviji, koja ima barem 10 puta dužu obalu!

Uostalom, ovde se nalazi i najlepša, ili jedna od najlepših plaža Grčke, a kažu i celog Mediterana – čuveni Kukunaries (ili Kukunari), što na grčkom znači „(borova) šišarka“. To vam je veliki peščani zaliv od par stotina metara širine, po čijem obodu se nalazi gusta, zelena i mirišljava borova šuma, a leđa joj čuva jezerce Strofilija, što sve zajedno čini jedan zaštićeni park prirode – u čemu posebno uživaju lokalni labudovi i patke.

magarci

Naravno da ne možete očekivati da budete jedini gost na tako slavnoj plaži, pa se morate pomiriti sa tim da je plaža isparcelisana – redovima ležaljki i suncobrana, delovima za sportove na vodi, ali uz dovoljno slobodnog prostora da stavite svoj peškir – na sunce ili u blaženi zimzeleni hlad. Da na osunčanom Skijatosu svako ima pravo na svoj hlad, bez koga se jednostavno leti i ne može, primerom je pokazao i jedan domaćin iz Trulosa. On je na svom travnjaku postavio suncobran, a za njega vezao ovcu – kojoj je tako pružena mogućnost da se, posle dobrog obroka, opruži u obezbeđenom hladu, i to besplatno (inače – dve ležaljke i suncobran po lokalnim plažama koštaju 8 evra). Ako to nije briga o životinjama, ne znam šta je. Stanovnici Skijatosa očigledno vole životinje, barem neki od njih, pa na ostrvu možete naći i sklonište/prihvatilište za napuštene pse, kao i farmu za magarce, nešto kao malu grčku Zasavicu (na slobodnom prevodu: Ζασαυιτσιατως?). Do te male farme (Donkey Club Skiathos) može se stići iz mestašceta Agia Paraskevi, asfaltnim puteljkom od 2 km (uz dobre putokaze) – a tamo ćete videti dvadesetak magaraca (istina, bez suncobrana, ali sa prirodnim hladom na raspolaganju), lokalnog Grka koji se stara o njima, i koji je odmah srdačno živnuo na pojam Zasavice (i o kojoj je govorio sa strahopoštovanjem!). A zašto farma? Pa, biće vam jasno kad čujete da je 1955. godine u Grčkoj živelo i njakalo 508.000 magaraca, a ovih godina ih ima manje od 15.000!!! Da se broj magaraca u regionu povećao, svi osećamo na svojoj koži, ali to opet ne objašnjava gde su nastali magarci iz Elade.

farma-magaraca

Nego, kad ste već došli do ovde, možete da kupite sapun od magarećeg mleka, što je i logično jer su još stari Grci smatrali da je magareće mleko lekovito, a i sam Hipokrat ga je preporučivao u slučaju trovanja ili ranjavanja. Efikasno rešava i kožne probleme, pa je zato sapun od magarećeg mleka odličan za kožu, a još je i prirodno zateže! (pošto ovo već liči na reklamu, da dodam i neophodni deo: „pre upotrebe detaljno proučiti uputstvo. O indikacijama, merama opreza i neželjenim reakcijama na sapun…)

Da je u magarcima (i magaricama) budućnost – pokazuje i nedavno objavljena lista „top 5 najskupljih prehrambenih specijaliteta“ po kojoj je peti na listi sveži srpski sir od magarećeg mleka (a za jedan kilogram sira potrebno je 25 litara magarećeg mleka)! Sir se nudi na jelovniku jednog restorana u Las Vegasu, po ceni od tričavih 3720 evra (i slovima: tri hiljade sedamstotina dvadeset evrića) za parče, pa vi sad vidite ko je tu magarac?

Inače, na celom ostrvu samo „prestonica“, Skijatos, ima formu pravog mesta – sa kućama, ulicama i drugim obaveznim elementima. Sva ostala „mesta“ su samo skup razbacanih hotela, taverni i apartmana, koja su ime dobila po zalivu, brdu ili nečemu trećem. Tako se i pomenuti Agia Paraskevi (mada se taj deo rivijere zove i Platanias) sastoji od lokalne crkvice, hotela sa pet zvezdica „Skiathos Princess“, picerije Boubounakia, taverne – paba „Iguana“, supermarketa, i još dosta kuća u zaleđu. Opet, ako pođete onim magarećim putem ka farmi, videćete usput još najmanje 4-5 simpatičnih taverni, od kojih svaka u meniju ima poneku specijalnu ponudu sa popustom: pa, ako vam ne smeta da večerate bez pogleda na more, slobodno možete ovamo da svratite – a ako baš ne budete mogli da se odlučite – idite u „Pegasus“.

htl

Na istom tom lokalitetu (Agia Paraskevi) se nalazi i jedan simpatičan hotel, po imenu „Telis“, sa tri zgrade u tri nivoa, od kojih je treća još u izgradnji. Poznat je po tome što smo tamo boravili ove godine, a zgrada na drugom nivou, sa apartmanima i terasama koje gledaju ka mestašcetu i ka zalivu, bila je zaista divno mesto za smeštaj. Moram da primetim da, posle desetina i desetina hotela i apartmana u kojima smo boravili, sa raznim brojem zvezdica, apsolutno nigde nisu tako temeljno i ažurno održavali higijenu i čistili prostorije. U Telisu smo se stvarno osećali kao važni i dobrodošli gosti.

 

Kukunaries i ostale plaže Skijatosa

Ako volite da gustirate grčke specijalitete, onda je poželjno da preko dana trošite te kalorije na plivanje. Zato je lepo provoditi dan na Kukunariesu (ili već nekoj plaži po izboru), mada i tamo ima par simpatičnih taverni i restorančića, sa dosta ukusnim stvarima, uključujući i klasičnu grčku musaku, koju celog prošlogodišnjeg letovanja nisam uspeo da pronađem – ni u jednoj od brojnih taverni koje smo pohodili po Eviji. Kukunaries je zaista predivna plaža, koja čak ni sredinom jula nije bila prebukirana. Istina, u periodu od 12 do 15 h, uz obližnji mol, na samoj ivici plaže, obično se usidre 2-3 izletnička brodića, pa tih par stotina ljudi napravi malo veću gužvu, ali ništa dramatično.

kukunarie

Na uvek čistoj plaži postoji dovoljan broj tuševa, svlačionica, toaleta, tako da se ovde „blue flag“ vijori sa punim pravom. Inače, od jutra se u ovom velikom zalivu, na 20-30 metara od obale, obično usidri nekoliko jahtica-jedrilica, reklo bi se – na tačno tolikom rastojanju da obični posetioci plaže mogu da vide ponosne vlasnike jahti, njihovo izležavanje na pramcu i brčkanje oko svog plovećeg ljubimca. Od tolikih plaža, zaliva i kutaka na Skijatosu, Skopelosu i Alonisosu gde bi mogli da uživaju u samoći i svom sopstvenom parčetu mora, ove jahtadžije se, tako, ipak parkiraju na sred najveće ostrvske plaže – jer uživanje u posedovanju jahte očigledno nije potpuno ako to niko ne vidi. Seljačka posla. A kad smo kod jahti, čuli smo da je neki dan pre našeg dolaska, u istom tom zalivu Kukunariesa bila parkirana i jedna zaista impozantna jahta, imena „Al Mirqab“, vlasništvo katarskog premijera i ministra spoljnih poslova Hamad bin Jassim bin Jaber Al Thani-ja. Jahta je napravljena u Nemačkoj, 2008. godine i dugačka je 133 metra a široka 18, dok joj je maksimalna brzina oko 38 km/h. Ako ste dobri sa katarskim premijerom, možda će vas pozvati da budete jedan od 24 moguća gosta u 10 apartmana, pri čemu će se on i dalje baškariti u svoja 2 VIP apartmana. Jahticu opslužuje posada od 55 ljudi, zaduženih da na brodu uvek radi bioskop, barovi na palubi, zatvoreni bazen i otvoreni džakuzi, ili da dočekaju goste, tj. njihove helikoptere. I pored zatvorenog bazena, gospodin Hamad bin Jassim & itd je jednog dana odlučio da vidi kako njegova jahta izgleda običnim smrtnicima na plaži, pa je, praćen brojnim telohraniteljima doplivao do obale Kukunariesa, malo prošetao i – verovatno prezadovoljan činjenicom da je svojom jahtom potpuno zaklonio pogled na Eviju, istim putem otplivao nazad.

kukunaries

Uzgred, po dužini jahte, Al Mirqab je tek četrnaesta na svetu, dok prestižno prvo mesto drži jahta po imenu Azzam, u vlasništvu Khalife bin Zayed Al Nahyan-a, sa čak 180 metara luksuza od pramca do krme (16,5 metara duža od „Eklipse“ Romana Abramoviča). Po toj dužini bi se pre reklo da se radi o tankeru nego o jahti! Zamislite koliki je taj Azzam, ako je ona ogromna, nesrećna Costa Concordia bila dugačka 290 metara! Ali dobro, ako ste predsednik Ujedinjenih Arapskih Emirata, ako se vaše porodično bogatstvo procenjuje na 150 milijardi dolara i ako imate na raspolaganju 600 miliona dolara, a niko vam nije rekao da te pare možete da investirate u Srbiju, preostaje vam jedino da napravite jednu pristojnu jahticu. Logično.

more

Osim svih ovih jahtica, na Kukunaries svakodnevno, šest puta dnevno (mada smo je viđali i kasno uveče) dolazi i jedna barka iz grada Skijatosa, zvučnog imena „Kapetan Nikolos“, koja će vas za 5 evra, za 15 minuta prebaciti od Kukunariesa do grada. Isto to možete da izvedete i korišćenjem jedne od dve linije ostrvskog autobusa koja vozi istu trasu, ali kopnenim putem. Istina, staćete usput na još 23 stanice, ali ćete platiti 1,8 evra, pa ko šta voli. Autobus vozi svoje ture od 7 ujutru pa do 1 noću, otprilike na svakih 15-20 minuta, u letnjoj sezoni. Druga autobuska linija vozi od grada Skijatosa do manastira Evagelistria, što svakako treba iskoristiti da ga obiđete. Ali o manastiru – malo kasnije.

kukunaries3

A u zaleđini plaže Kukunaries, borove šume, jezera Strofilija i okolnog zelenila, smokvi, oleandera i bugenvilija, odmah pored asfaltnog puta koji prati obod tog parka prirode, nalaze se brojni apartmani, poneka taverna, jedan supermarket i jedan pab. A tu je i jedna škola jahanja, mada ne znam da li je to bila samo škola ili je pružala i napredne mogućnosti tipa rent-a-konj. Letovanje u ovom delu Skijatosa svakako nije loša ideja, jer možete peške, za 5-10 minuta da stignete do najlepše ostrvske plaže. Čuj ostrvske! Grčke! Mediteranske!

Od svega navedenog u zaleđu Kukunariesa, koristili smo samo usluge pomenutog paba, iliti Agustera bara. Što baš Agustera? Pa zato što se vlasnik, stanoviti Dino, tako preziva, a nađoh na TripAdvisor-u da je to jedno „very-in“ mesto, kako za mlade tako i za „old Brits“ fanove. Bili smo gosti ovoga lokala zahvaljujući činjenici da se samo tu, u široj okolini, prenosilo finale Vimbldona – između zna se već koga i onoga Švajcarca kojeg su komšije nedavno tužile švajcarskim komunalcima što je neovlašćeno postavio malo igralište za decu u svom dvorištu.

kukunaries2

Elem, table na ulazu u bar su svakodnevna simpatična izložba pivskih dosetki tipa „Alfa beer doesn’t cause hangovers. Waking up does!“ (Alfa pivo (grčko) ne izaziva vrtoglavice, ali ustajanje da!“; „A Fix – a day keeps the doctor away“ (Fix (opet grčko pivo) na dan, drži doktora na odstojanju“, i slično, a tu su i specijalne dosetke tipa „Today’s offer – buy any 2 drinks and pay for them both!“ (Današnja ponuda – kupi bilo koja dva pića i plati oba!“, ili tabla sa „FREE BEER“, na kojoj, kad priđete, vidite da tu ima i nekih sitnih slova, pa to postaje „FREE Wifi Great BEER“. Pravi šaljivci. Uglavnom, mi i još možda 5-6 naših zemljaka odgledasmo ona poslednja dva seta Vimbldona (baš od onog trenutka kad je Nole vodio 5:2 u četvrtom setu) i to u prilično neprijateljskom okruženju tih old Britsa, koji su zdušno podržavali Federera, glasnim uzvicima – C’mon Rodge! Sva sreća, Nole je osvojio (ponovo) onaj pehar koji nije bio nama namenjen, kako jednom reče Kusturica, a mi smo uživali u prenosu slavlja samo do trenutka kada se Novak popeo na tribine. Tog trenutka je krčmar Dino procenio da je bolje da ne produžava agoniju svojih stalnih gostiju iz Engleske, i surovo obustavio dalji prenos, pokazavši u punom svetlu englesko shvatanje fer pleja. Uglavnom, kad ste u Grčkoj, tražite ugostiteljske objekte čiji su vlasnici Grci, naročito kada gledate finale Vimbldona u kome igra Đoković.

Uostalom, i bolje je biti na Kukunariesu, u moru, nego gledati dodelu pehara, naročito kad nemaš gde da gledaš.

kukunaries-beach

Što se plaža tiče, ne znam ni sam šta da kažem. Skijatos, u odnosu na svoju veličinu, ima neverovatno mnogo lepih plaža, i verovatno je Skijatos po tome i neki evropski ili možda i svetski rekorder. Ako ovde letujete desetak dana, trebalo bi svakoga dana da obiđete 5-6 plaža da biste ih sve videli. Opet, kad ste već na Kukunariesu, zašto biste tražili preko hleba pogače? Ali dobro – neke plaže su bliže vašem hotelu ili apartmanu, neke plaže su manje, intimnije, neke imaju još bolji prirodni hlad, neke ga nemaju uopšte. Neke su (samo) za mlade, neke su i za nudiste, na jednima su ležaljke i suncobrani na levoj, a na drugima na desnoj strani, iznad jedne plaže (Ksanemos) sleću i poleću avioni, do nekih se može stići samo brodićem, do nekih asfaltnim a do nekih makadamsko-prašnjavim putevima. Na nekima možete gledati zalazak, a na nekima izlazak sunca, neke plaže su peščane a poneka je od šljunka i oblutaka (Lalarija), negde imate dugo plićak, a negde se brzo ulazi u dublju vodu, u istom trenutku na nekima duva vetar a neke su u zavetrini, itd, itd. Izbora koliko god hoćete. Zato samo napominjem da smo svraćali (ponegde se i okupali) na plaže po imenu Banana, Eleni, Aselinos, Ampelakia, Agia Paraskevi, Vromolimnos, Kanapitsa, Ksanemos, a pre malo više od decenije videli smo i tu čuvenu Lalariju, uz još poneku plažu sa severne strane ostrva, kao i Tsougriju, na istoimenom ostrvcetu istoimenog arhipelaga preko puta grada Skijatosa. Sve su to divne plaže, i – kao što sam već napomenuo – sve su to plaže lepše od svih onih koje smo videli na deset puta većoj Eviji, pa je samo stvar vašeg izbora gde ćete baciti svoj peškir i predati se moru.

plaza

Možda, ipak, treba obići plažu Ksanemos, jer je u najavi izgradnja produžetka avionske piste a time i upokojavanje ove plaže. Pista je dugačka nešto malo više od 1600 metara, što omogućava sletanje samo aviona srednjeg kalibra, otprilike Boeing 757-200, uz vođenje računa o težini aviona, napunjenosti rezervoara i slično. S jedne strane piste nalazi se plaža, sa pripadajućim neuglednim restoranom, a zaista je neobičan doživljaj kada vam avion proleti desetinu metara iznad glave. Međutim, ta strana piste nije toliko atraktivna za posmatranje, jer sa plaže ne možete znati kog trenutka će avion da „izleti“ iznad vas. Zato je druga strana piste, prema gradu Skijatosu, mesto okupljanja turista koje privlači proletanje aviona tik iznad glave, ili turiranje motora pred poletanje koje vas skoro oduva sa mesta na kom stojite. Tu odmah je i jedan restorančić, pa i odatle možete uživati u pogledu na pilotske bravure. A možda najluđe sletanje (koje samo pokazuje koliko je opasan ovaj ostrvsko-aerodromski „sport“) obavezno pogledajte na internetu, na youtube-u

 

avion

Kako stići do Skijatosa

 

Kad smo već kod prevoza, do Skijatosa osim avionom možete doći i trajektom (naravno, i jahtom, Al Mirqab ili nekom drugom, čamcem, plivajući…) koji na Skijatos dolazi iz Volosa, ali i iz još ponekog mesta. Na zvaničnom sajtu Skijatosa kažu da je Skijatos povezan brodskim vezama, osim sa svojom braćom iz Sporada, još i sa Santorinijem, Agios Konstantinosom (kod Kamene Vurle), Parosom, Iraklionom, Tinosom, Naksosom i, naravno – Solunom. Ko ne prebacuje svoja kola na ostrvo, može za plovidbu koristiti i brze hidroglisere (od milja nazvanih „leteći delfini“, a ima i „letećih mačaka“), koji od Volosa do Skijatosa putuju upola kraće od trajekata, ili ferija – već donekle odomaćenog (?) izraza u našem jeziku.

csmt

Ko je pokušavao da traži red vožnje trajekata po Grčkoj, da bi isplanirao svoje putovanje, već zna da mora dobro da se pomuči da bi našao sve raspoložive linije. Sajtovi obično prikazuju samo izabrane varijante izabranih kompanija, pa je najbolje da se o redu vožnje raspitate kod svojih Grka kojima idete u goste. Ipak, da preporučim sajt http://www.petas.gr/ kao jedan od informativnijih? Cena trajekta od Volosa do Skijatosa (u jednom smeru) iznosi 23 evra za odrasle osobe i 55,5 evra za kola (kraća od 4,25m) ili 79 evra za ona duža, kod „Hellenic Seaways-a“, a cene su nešto povoljnije kada putujete preko trajekata firme A.N.E.S.

Pomenuta mačka sa krilima (Flying cat), veliki zeleni hidrogliser – katamaran, izgleda zaista moćno, a svoje usluge, ako uzimate odmah i povratnu kartu, nudi sa popustom od 30%, što iznosi 63,5 evra po osobi.

Da ove tehničko-saobraćajne savete završimo i preporukom da gorivo za kola sipate na kopnu, u Volosu, jer je ono na Skijatosu nešto skuplje, pa tako, na primer, benzin košta 1,8 evra. Naravno, s obzirom da ćete teško praviti više od 15-20 km dnevno po ostrvu, nije veliki problem i ako auto počastite ostrvskim benzinom.

luka

Kako god okrenete, pare ćete negde morati da ostavite – pa sad da li za hidrogliser, benzin, ležaljke, hranu ili neki mali šoping, potpuno je svejedno. Grci su oduvek bili prilično spretni u izvlačenju novca od turista. Uostalom, još je Lorens Darel, šezdesetih godina prošlog veka pisao: „Uprkos budnosti turističke policije, ostrvski seljaci gledaju na turiste kao na lovinu, pošto se pretpostavlja da su svi oni bogataši sa velikim čeličanama u Pitsburgu. Što je zabitije ostrvo, naravno da je čvršće ovo ubeđenje i teže ga je ispraviti, osim ako čovek ne govori grčki i ne odgovara plahovito.“ Naravno, danas su, i pored krize, Grci često bogatiji od turista koji ih pohode, turističke policije nema nigde, čeličane u Pitsburgu štancuju bogataše isto koliko i smederevska železara, a Skijatos svakako nije zabito ostrvo. Uostalom, ja sam završio početni kurs grčkog, pa se već godinama cenjkam sa Grcima oko cene apartmana, i uopšte ne mogu da se požalim.

 

Crkve i manastiri Skijatosa, a i Kastro

A Darel u svojim „Grčkim ostrvima“, neizostavnom literaturom za sve ljubitelje Grčke, kaže i sledeće: „Mora biti da je grčki moto: Ako vreme sporo prolazi, zašto ne podići crkvu? Veličina nema značaja, može biti majušna i preuređena od udubljenja u steni ili isto onoliko velika i nalik staji kao što su i religijske težnje brodskog snabdevača. Sva ova grčka ostrva (misli se na Sporade, prim. S.O) su zasuta majušnim crkvama, neke od njih su sasvim neobične u svom vijugavom izobličenom vizantinizmu.“

pogled

Tako je i Skijatos zasut sa blizu 40 crkvica, od kojih se tri veće nalaze u samom gradiću. Na najlepšoj poziciji od te tri je crkvica Svetog Nikole (kao i uvek, gde je more, tu je i svetac zaštitnik moreplovaca) – u čijoj se porti nalazi, odmah pored zvonika, nekoliko klupa sa kojih možete uživati u divnom pogledu i na novu i na staru luku, kao i na njihovu među – poluostrvce Bourtzi. Na Bourtzi-ju je nekada takođe postojala crkvica, posvećena Svetom Đorđu, pa se tako i cela tvrđava koja je tu odsluživala svoje 4 veka – dok je admiral Morozini nije srušio, zvala tvrđava Svetog Đorđa. Malo dalje, baš u centru Skijatosa, nalazi se crkva Tri Jerarha, a na uzvišenju, u delu gradića zvanom Plakes, stoluje i crkva Panagia Limnia, svaka podjednako lepa i bogougodna svojim parohijanima.

kunis

U centralnom delu ostrva nalaze se dva manastira koje, između dva kupanja, možete obići – manji, Panagia Kunistrija (Παναγία την Κουνίστρα) i veći, Eva(n)gelistrija (Ευαγγελίστρια). Po ostrvskom predanju, manastir Kunistrija je izgrađen baš na mestu gde je 1650. godine, zahvaljujući svetlu upaljene sveće, jedan monah pronašao ikonu Bogorodice (Παναγία) kako se njiše (odatle i naziv Kunistrija) na drvetu, među borovim iglicama. Poštujući čudo koje se desilo, čak su i Turci učestvovali u izgradnji ovog manastira (eto, da jednom u istoriji jednog manastira bude zapisano – barem ovih što smo ih obišli po Srbiji i Grčkoj – da Turci manastir nisu – opljačkali, srušili ili zapalili, već gradili! To je ipak, možda, najveće čudo vezano za ovaj manastir?). Unutrašnjost crkve je, verovatno zbog paljenja sveća, u prilično oronulom i zatamnjenom stanju, mada se i pored toga može videti bogatstvo freskopisanja ovog maloga hrama, koji dodatno krasi lep drveni ikonostas. Do crkve se lako stiže sa glavne morske magistrale, odvajanjem u Trulosu, istim putem koji vodi i do plaže Aselinos. Danas se originalna ikona Bogorodice nalazi u centru Skijatosa, u pomenutoj crkvi Tri Jerarha, odakle svakog 21. novembra, praćena sveštenicima i stanovnicima ostrva, „dopešači“ do svog prvog boravišta, tu prenoći uz celonoćnu crkvenu službu, a zatim, sledećeg jutra, tačno u 5 ujutru, polako krene nazad u gradsku gužvu. Na samom ulazu u gradić, gradonačelnik (ili ostrvonačelnik) sa svim ostrvljanima, dočekuje ikonu sa svim počastima, istim kao da dolazi lično predsednik Grčke, Karolos Papuljas.

kuni2

Kada idete glavnim, jedinim i obilaznim putem oko gradića, malo pre odvajanja za aerodrom, videćete putokaz ka manastiru Evangelistrija. Takođe, sa glavne ostrvske magistrale, negde na delu između Ahladijasa i Vasilijasa, na jednom usponu, videćete odvajanje – za isti manastir, kao i za čuveni Kastro – glavnu ostrvsku trvđavu koja je Skijatošanima (ili Skijatovljanima?) spasavala glave kroz vekove. Do Kastra se može stići prvo asfaltnim, zatim zemljanim putem, uz još malo pešačenja na kraju, ili ga možete videti iz turističkih brodića koji prave ceo krug oko ostrva, a pristaju na plaži sa koje se možete popeti do ostataka tvrđave. Kastro je nastao kao samoodbrambeni odgovor ostrvljana zbog stalnih piratskih napada, a u okviru zidina postojalo je naselje, crkva, i to ne jedna nego više od dvadeset, rezervoar za vodu i sve ostalo što je bilo potrebno za život. Naravno – i topovi za odbranu od gusara. Od sredine petnaestog veka Kastro je prelazio u ruke raznih osvajača-zaštitnika, od Vizantije, preko Venecije do Turske, sve do 1830, kada je konačno napušten, a danas se ovde mogu videti ostaci utvrđenja, kao i pratećih građevina.

skijatos

Kada se od obale vozite ka Kastru, moći ćete na nekoliko mesta da zastanete i da uživate u divnom pogledu na ostrvo. U blizini je i najviši ostrvski vrh, na planini, tj. brdu Karafiltzanaka, sa svoja 433 metra. Sa puta ka Kastru se u jednom trenutku odvaja deo puta ka manastiru Evangelistrija, a pre nego što stignete do njega, obavezno svratite kod proroka Ilije, tj. kod crkvice Profitis Ilias, jer je odmah preko puta predivan restorančić „Platanos Panoramic View“. Sa njegove terase ne da puca, nego eksplodira pogled na ovu divnu ploveću šumu, pa na gradić Skijatos, na deo aerodromske piste, zatim na arhipelag Tsougria, a i na susedni Skopelos, kao i na Eviju u daljini. Verovatno je pogled podjednako spektakularan i u večernjim časovima, što smo, nažalost, propustili da vidimo. Bila je to zaista prava šteta, jer je tih dana mesec sijao u punom sjaju, poručujući nevernim turistima, ako još ima takvih, da je Grčka sinonim za svetlost – ne samo danju, već i noću.

Ovde smo videli i jedan neobičan patent za hvatanje insekata: u plastičnoj flaši, do pola punoj vode, iznutra visi na poklopac okačena sardela, a flaša je na boku probijena sa jednom cevkom kroz koju ulaze (ali ne izlaze) insekti privučeni ovom zamkom. I to radi – više nego efikasno. Da li bi se beogradski komarci lakše hvatali na slaninicu, ko zna? Vredelo bi probati.

crkva

Uz još malo krivudanja asfaltnim putevima, brzo se stiže i do drugog manastira. Uzgred, do manastira vozi, svakoga dana, minibus iz Skijatosa, barem 5-6 puta dnevno. Inače, putem smo sretali dosta šetača, obično u parovima, sa malim rančevima na leđima i štapovima u rukama, koji su prateći svoje mape, i svuda prisutne table sa pešačko-brdskim rutama za pešačenje, stizali do svake od tačaka koje smo spomenuli u ovome tekstu. Na ostrvu ćete naći tačno 25 dobro obeleženih šetačkih staza, ukupno dugačkih 197 km! Ako dokažete da ste prošetali duž 12 staza, dobićete „Papadijamantisovu pešačku medalju“, a za svih 25 staza postajete nosilac „Papadijamantisove skitačko-lutaličke medalje“. Pa ko ne dobije medalju, tj. orden od našeg predsednika, može se istom okititi na Skijatosu, uz malo uloženog truda.

Šetnja i jeste najbolji način da se pohodi jedan manastir, ali smo ovoga puta, možda duhovno nedovoljno jaki, možda zbog želje da stignemo i do manastira, i do plaže, i do aerodroma, i gde sve ne, a možda i zbog raspoložive klime u kolima – ovamo došli by Fiat 500L Nacionale, koji nažalost, nije sponzor ovoga putovanja.

kapija

Manastir Evangelistria (Blagovesti) je veliki manastir, pravougaonog oblika, na površini od otprilike 60 puta 40 metara, sa divnom crkvom u kamenu, u samom centru manastirskog dvorišta. Crkva je izgrađena u vizantijskom stilu, sa jednom velikom i dve manje kupole, koje su i same prekrivene tankim kamenim pločama kao crepom. U samu crkvu su prodrle i sve moderne tehnologije, pa se sa unutrašnje i spoljne strane zidova crkve vide i veliki klima uređaji, i neki veliki čunkovi, i radijatori, i kutije za alarm, a valjda još samo fali oznaka „free holy wi-fi“. U okviru manastira ćete videti i velike konake, lučnu ulaznu kapiju, sa bogato ukrašenim gvozdenim delom, pa glavnu ulaznu kapiju, zatim kamenom popločano dvorište po kojem se lenjo izležavalo nekoliko mačaka, a okolo šetaju i patke… Tu je i jedan top, na samom ulazu, uperen ka moru – koji kazuje kako su u stara vremena sveštenici bili uvek u prvim linijama borbi za slobodu i oslobođenje od Turske. Manastir je, inače, poznat po tome što je ovde prvi put sašivena i istaknuta grčka zastava – sa belim krstom na plavoj pozadini – zastava kakva, uz manje modifikacije, i danas krasi grčku državu. Bilo je to 1807. godine, 13 godina nakon početka radova na izgradnji manastira, pokrenutih od strane nekoliko monaha pristiglih sa Svete Gore.

zvona

Manastir ima i bogatu riznicu sa relikvijama i delovima mošti mnogih svetaca, a ima i podjednako bogatu „riznicu“ svojih proizvoda, raznih crkvenih stvari, ali i likera, rakija i vina – pa tako i poznatog Alipijakos vina, sa dvovekovnom tradicijom, ali i sa 150 godina prekida u proizvodnji. Kakvo je to vino, najbolje je opisao najpoznatiji (nekadašnji) stanovnik Skijatosa – pisac Aleksander Papadijamantis, u jednoj od svojih kratkih priča: „To je vino sposobno da vas izbavi od tuge i briga ovoga sveta!“ E sad, ne samo ovo vino, već i mnoga druga, o jačem alkoholu da ne pričamo – obavljaju isti posao, a rezultat je uvek isti – sutradan je sa vama prazna čaša, a svetske brige i tuge… eto njih opet.

U dvorištu ćete videti i tri crkvena zvona, sa zelenom patinom po sebi, divno uklopljena u susedne čemprese i vinovu lozu. Tu blizu je i nekoliko kaveza sa malim pticama, uglavnom papagajima. I za kraj – tu je i manastirski muzej, u kome su izložene pomenute relikvije, zatim je tu i prva grčka zastava, a tu su i detalji vezani za Balkanske ratove.

manastir

Malo iznad manastira, na jednoj zaravni, nalazi se i restorančić, sa velikim travnjakom i jednom modifikovanom drvenom prikolicom sa točkovima pretvorenom u prostor za uživanje, sve to garnirano, ponovo, divnim pogledom na okolni pejzaž.

Iako smo videli da posetioci ulaze u manastir i u kratkim pantalonama i na svaki drugi način nedolično obučeni (i niko ih posebno nije opominjao), da podsetimo da to ipak nije u redu. Zato, pripremite se, i ponesite sa sobom odgovarajuću garderobu, ili se barem ogrnite ponuđenim ogrtačima koji stoje na ulazu u manastir Evangelistria.

 

Grad Skijatos

Eto nas konačno i u samom gradiću Skijatosu. Predivno mestašce, gde su planski prosečene 2-3 glavne ulice, a ostalima je ostavljeno na volju kako će i kuda proći, da li će biti slepe ili prohodne, uske ili još uže. Dok šetate, uvek se iznenadite kako je neki lokalni Grk uspeo da, kroz taj splet uskih uličica, doveze svoj automobil pred svoj prag!

hrana

Glavna ulica je Papadiamanti, nazvana po istom onom Aleksandru Papadijamantisu, koji u jednoj bočnoj uličici koja izbija baš na tu glavnu, ima svoj muzej. Nije to baš kuća u kojoj se rodio, jer je ona srušena, ali je to kuća u kojoj je živeo i proveo veliki deo svog života. Na samom prilazu poluostrvu Bourtzi nalazi se i spomenik ovome piscu, a tu blizu je i spomenik Aleksanderu Moraitidisu, drugom književnom stvaraocu sa ovoga ostrva, pa Skijatos nazivaju i „ostrvo dva Aleksand(e)ra“. Naravno, druga velika ulica nosi ime Moraitou, a treća je Evangelistria.

Kada iz pravca Kukunariesa stižete u Skijatos, na samom ulazu u gradić postoji jedan veći parking za kola, na kome retko možete naći mesta. Slično je i sa drugim parkingom, koji se nalazi na kraju obilaznice, blizu početne autobuske stanice gradskog busa. Zato je, možda, najzgodnije da idete obilaznicom, i negde posle supermarketa „Carrefour“ skrenete desno i parkirate se u nekoj od tih uličica, gde uvek ima dovoljno mesta. Odatle vam, baš ulicom Evangelistrija, treba 5-10 minuta da izbijete u centralnu, Papadiamanti ulicu, a možete i da presečete preko brdašceta pa ćete izbiti u novu luku.

Uglavnom, za nekoliko sati hoda gore-dole po uličicama Skijatosa, kao i šetnjom po novoj i staroj luci i Bourtzi-ju, postaćete dobar poznavalac, maltene starosedelac ovoga mestašceta koje se od mora odlučno penje u brda, negde polako, negde brzo.

grad-skijatos

Kad prolazite glavnom ulicom (Papadiamanti), nagledaćete se uobičajenih turističkih prizora. Tu su brojne radnje, „fast-food“ restorani – sa girosima (na primer „No name“, a možda i „Zlatno ćoše“ ili „χρυση γωνια“, gde ćete dobiti džinovsku porciju kobasica pod nazivom „Trikalino“), pa picerije, pa radnje sa krofnama i slatkišima, pa jedna specijalna radnja sa „smrznutim jogurtima“ u sto različitih vrsta… Tu su čak i dva spa-frostora (jedan se zove „doctor fish“) u kojima možete opušteno da sedite, sa nogama u akvarijumima – gde će vam ribice grickati sve ono što ne bi trebalo da bude na vašim nogama. Da li su to neke obične ribice ili male pirane, ne znam, ali sirote ribice skoro da nisu mogle da postignu sve što se zahtevalo od njih.

U istoj ulici je i bioskop u kome se još uvek (!) prikazuje čuveni film „Mamma mia“ sniman baš na ovim ostrvima – Skijatosu i Skopelosu. Prikazuje se valjda još od 2008. godine, i još uvek se za karte čeka u redu – jer se u tom filmu nigde ne može tako dobro uživati – kao ovde. Logično.

Levo i desno od ulice Papadiamanti grana se na desetine uličica, a u svakoj od njih možete naleteti na još poneku tavernu, kafić ili restoran sa živom grčkom muzikom. Kad se još malo udaljite od obale i od glavnih ulica, moći ćete da uživate u simpatičnim arhitektonskim rešenjima Skijatosa, u jarko ofarbanim vratima, prozorima, saksijama, raskošnom cveću sa mnogih balkona, pa makar i po cenu da na kratko zalutate i obrnete krug ili dva dok ponovo ne izađete – na obalu ili u neku od glavnih ulica. Kao i u celoj Grčkoj, i ovde ćete naći brojne taverne i razne specijalitete – ponajbolje morske – u delu kod stare luke, gde turiste privlače izloženim kracima ulovljenih hobotnica ili ribama ulovljenim tog dana u okolnom Egejskom moru.

hobotnice

A kad smo kod hrane, u Papadiamanti ulici se nalazi i jedan izvanredan restoran, ne previše atraktivan i previše izložen gužvi od reke turista koja ovuda vijuga svake večeri, ali izuzetan po tome što nudi specijalitete spremljene od najboljih sastojaka iz cele Grčke. Restoran se zove Ergon, i deo je lanca restorana koji se mogu naći još u Atini, Solunu, na Rodosu, Lefkadi, a i na Halkidikiju, na Kasandri, pa i u Londonu, a uskoro se jedan Ergon otvara i u Briselu. Eh kad bi jedan otvorili i u Beogradu!

ERGON

Umesto da opisujem kako to sve izgleda, evo dela ponude iz jelovnika Ergona, sve sa cenama:

  • Crni tzatziki sa grčkim jogurtom i mastilom lignje (4 €)
  • Salata od čeri paradajza sa svežim sirom sa Iosa, asparagusom i listovima kapra sa Ikarije (7 €)
  • Salata „raketa“ sa kruškom, zrelim kritskim sirom grijerom, crvenim papričicama iz Florine, starijim sirćetom i kriškama pomorandže (8 €)
  • Sveže iseckani krompirići sa sirom grijerom sa Naksosa ili „staka“ kremom (5 €)
  • Pire od „fava“ zelenog pasulja sa sušenom ćuretinom „siglino“ sa Manija, karamelizovanim lukom i maslinovim uljem sa ukusom tartufa (5 €)
  • Mastelo sir saganaki u paradajz sosu sa začinjenim kobasicama i prženim jajima (8 €)
  • Grijer sa Naksosa, uvaljan u brašno od rogača, zobne pahuljice, zrna od maka servirano sa ružinim laticama u sirupu (8 €)
  • Pecivo pujneno sa pastirmom, servirano sa paradajz marmeladom i jogurtom (7 €)
  • Tradicionalni grčki hleb sa kobasicom iz Drame, pržene papričice i paradajz sos sa Santorinija (7 €)
  • Rođanska lepinja (pljosnati hleb) sa piletinom, papričicama, sušenim paradajzom i pavlakom (8 €)
  • Goveđi burger sa kečapom sa Santorinija, pršutom iz Evritanije (centralni deo Grčke) i sirom iz Mecova/Metsova (planinsko mesto na putu za Krf, između Kozanija i Janjine) (11 €)
  • Pileći suvlaki mariniran u jogurtu sa korijanderom i kimom, serviran sa Kritskim pilavom od pirinča (13 €)
  • Lagano kuvana jagnjeća kolenica sa pireom od patlidžana, sa tahinijem (pasta od susama) i dimljenim papričicama (17 €)
  • Sušeni goveđi stejk sa divljim pečurkama, ruzmarinom i uljem od tartufa (17 €)

MESO

A u Ergonu, osim večere, možete kupiti i grčke proizvode (najbolje, sve delikates do delikatesa) iz cele Grčke, ali zaista cele. Što je najbolje, cene šunki i sireva nisu mnogo više nego kada kupujete u supermarketima, a ovde se prodaje samo najukusnija hrana, a i piće – piva, vina, rakije, zatim slatka, začini, peciva, pite, i šta sve ne.

Za gurmane, preporučujemo tzv. „παστουρμας μοσχαρισιοσ“, tj. pasturmu ili pastirmu (a može se naći i pod nazivom bastirma ili basturma). Ime više ili manje, nije važno. Radi se o sušenom goveđem mesu, po više vekova korišćenom receptu iz Anadolije – što je kasnije preuzeto kao deo kuhinje svih nekadašnjih otomanskih (osvojenih) zemalja. Pastirma se priprema tako što se meso prvo dobro posoli, potom dobro opere vodom, dobro se iscedi od svake kapi tečnosti i masnoće pod presom, a zatim suši na vazduhu, na drvetu (zaštićeno od nezvanih gostiju), 10-15 dana (neki kažu – do 2 meseca). Zatim se meso uvalja u smesu od istucanog kima, piskavice (grčka detelina poznata i pod nazivom „kozji rog“), belog luka i ljute paprike i sve to dodatno osuši dok ne dobijete kompaktnu šunku. Predak pastirme bio je apoktin, na vazduhu sušeno meso iz doba Vizantije, ali se taj specijalitet pravio od više vrsta mesa – svinjskog, kozjeg, mesa divlje koze, ovce, čak i od mesa ribe, a i sipe! Kasnije je u receptu za pastirmu ostalo samo goveđe meso, uz dodatak kamiljeg mesa, već kako se kome šta sviđalo.

SKIJATOS-7

Čak i po ukusu, valjda i zbog belog luka, pastirma podseća i na pirotsku peglanu kobasicu. Cena pastirme u Ergonu bila je, uzgred, 31 evro za kilogram.

Posle ove šunke, dobro će vam leći i pšenično pivo „Volkan“ sa Santorinija, od vode profiltrirane kroz bazaltne stene vulkanskog ostrva, pomešane sa ukusnim sastojcima, egzotičnim hmeljom, mirišljavim medom sa Santorinija i ekstraktom limunovog lista – ali baš od one voćke koju je iz Persije donela armija Aleksandra Velikog. Uzgred, na pivskoj flaši piše da će „Volkan“ od svakog evra profita odvojiti polovinu za smanjivanje grčkog nacionalog duga. Možda to jednom pročitamo i na pivskim flašama u Srbiji (za sada ovde preko piva smanjujemo verovatno sve nacionalne dugove – sem našeg).

Za kraj – da pomenemo i neverovatnu ćeten alvu od čokolade, u obliku torte. Taj deo Grčke smo morali da ponesemo i u Beograd, bez obzira što bismo svake večeri, šetajući Skijatosom kao i svi drugi dokoni turisti, uvek, bez trunke stida, počistili svu čokoladnu alvu koju bi u Ergonu narezali za degustaciju.

Nije u redu ovoliko isticati hranu u jednom putopisu, ali Skijatos je sam kriv. To je ostrvo apsolutno namenjeno hedonistima – a manje je bitno da li će se taj hedonizam upražnjavati kroz uživanje u moru, plažama, mirisu borova, možda kroz uživanje u luksuznim hotelima, simpatičnim tavernama, prekrasnom pogledu koji se pruža sa Skijatosa ili, ipak, kroz uživanje u pastirmi, siru iz Metsova, pivu sa Santorinija i ćeten alvi od čokolade… Neko opet uživa u svojoj jahti i svakom njenom metru dužem od kolege šeika, neko u običnom zalasku sunca a neko u plavo-beloj boji Grčke koja vas odasvud okružuje… A možete se i smestiti u hotel Kasandra Bay, sa 5 zvezdica, pa ćete na svom suncobranu na plaži imati i dugme s kojim u svakom trenutku možete pozivati konobare da vam donesu novi koktel do vaših ležaljki.

spomenik-podmornicarima

Inače, u staroj luci su parkirani, logično, stariji brodići i barke, verovatno u vlasništvu lokalaca, uz poneku moderniju i noviju jahtu. Jahte smo već pominjali, a vredi pomenuti još jednu, elegantnu belu jahticu, koja je svake večeri dominirala zalivom zbog svog divnog osvetljenja, a posebno zbog simpatičnih „trčećih“ svetala na 5-10 cm ispod gazišta ovog plovila.

Centralno mesto u staroj luci zauzima spomenik posadi podmornice „Katsonis“, nazvane po grčkom mornaričkom heroju, admiralu Lambrosu Katsonisu. Podmornica je bila potopljena u vodama oko Skijatosa, a za 32 člana posade podmornica je postala večno boravište. Petnaest mornara – podmorničara je zarobljeno, a tri člana posade su uspela da se, plivajući 9 sati, dohvate obale Skijatosa. Osim spomenika podmorničarima i njihovom komandiru Vasiliosu Laskosu, tu je i jedan veliki torpedo, iz koga je, nadamo se, izvađen eksploziv?

Uz obalu stare luke, a i svuda iznad nje, Skijatos se uzdiže u brdo, ka crkvama Tri Jerarha i Panagia Limnia, a ako vas nekoliko desetina taverni i kafića ne privuku u svoje okrilje, možete se prošetati do taverne Plakes, sa verovatno najboljim pogledom na ovaj deo zaliva.

Na ulazu u već mnogo puta pominjani Bourtzi nalazi se divan spomenik neznanom monaru, a nekoliko metara dalje nalaze se i pomenuti spomenici dvojici Aleksandera – Papadijamantisu i Moraitidisu. Baš odatle kreće široka, kružna, popločana staza celim obimom poluostrva. Na pramcu poluostrva nalazi se još jedan savršeno udenut kafić, iz koga možete uživati u pogledu – na staru ili na novu luku, kako vam drago, a duž preostalih zidina nekadašnje tvrđave stoji nekoliko topova, tek da vas podsete na istorijat ovoga mesta. Odmah iz kafića možete se stepeništem spustiti do morske obale i, po želji, okupati pored stenovite obale tvrđave. A u izložbenom prostoru kulturnog centra Bourtzi bila je izložena privatna kolekcija muzičkih instrumenata iz celoga sveta, porodica Monnier-Deligianni, od čak 1600 različitih instrumenata!

349

Novi deo luke je nekoliko puta veći od starog, a ovde ćete se nagledati gusto načičkanih jahtica i jedrilica, i raznih drugih brodića – koji vam nude jednodnevne izlete – obilaske oko Skijatosa, ili obilaske Skopelosa i Alonisosa. Ovaj drugi obilazak u svojoj ponudi ima razgledanje morskog parka, tj. područja oko Alonisosa – gde možete videti i foke (vrste „monachus-monachus“), zatim „prestonice“ oba ostrva, pa plažu Kastani i crkvicu Agios Ioannis – lokacije na kojima je snimana „Mamma mia“, a ako imate sreće – tokom vožnje će vas pratiti i delfini (ne oni hidrogliserski, već pravi, morski delfini). Međutim, s obzirom na broj morskih plovila koji se leti muvaju oko ova tri ostrva Sporada – i s obzirom na poslovičnu inteligenciju delfina, logično je da se oni u sezoni povlače u malo mirnije krajeve Egejskog mora. Tako je verovatnoća da ih vidite sa izletničkih brodića, i pored bombastičnih reklama – prilično mala.

skijatos8

Uzgred, jedna ovakva tura košta 25 evra, a uz malo večernjeg cenkanja, Grci znaju da vam ponude to isto i za svega petnaest. Osim te varijante, možete zakupiti i neku od brojnih jedrilica i napraviti svoj sopstveni program i tempo obilaska ova dva susedna ostrva, ali – uz uslov da vas bude ukupno desetak zainteresovanih, i cena će tada biti oko 60 evra po osobi. To, istina, uključuje i ručak u nekoj od taverni na Skopelosu, čiji je vlasnik verovatno neki rođak vlasnika jedrilice – ali to, u krajnjoj liniji, i ne menja stvar. Mogućnost izbora mora da postoji…

U novom delu luke pristaju svi oni veći brodovi, trajekti i hidrogliseri koji voze po Egeju, pa se često naprave kratkotrajne gužve kada iz trajekta izjuri nova garnitura turista, dok im GPRS suvozač ne kaže kuda da idu. Duž nove luke nalaze se i brojni restorani, a između svaka dva restorana uglavila se po jedna rent-a-car agencija – koja vam po cenama od 24-30 evra nudi pristojne autiće za obilazak Skijatosa. Ipak, najbolja stvar na tom potezu je poslastičarnica Fregio sa više nego ukusnim sladoledom. Visok kvalitet je praćen i visokom cenom, ali Fregio sladoled zaista evocira davno zaboravljene ukuse ove poslastice, ubijene modernim ukusima industrijskih, vodnjikavih i veštački zaslađivanih sladoleda.

autobus

Iznad stare luke grad se naglo i strmo penje na brdo, ali tu su uske stepenice da pomognu – što je izazov za svakog pravog turistu istraživača. Nagrada za najprilježnije je pogled (stalno taj pogled!) iz restorana „Final step“, ili – malo dalje – iz „Windmill-a“, tj. taverne „Vetrenjača“. U toj „Vetrenjači“ imate dvadestak raspoloživih stočića, a najbolji položaj je na jednoj jedinoj terasici na prvom spratu vetrenjače. Sve to izgleda jako simpatično (kada uveče šetate ovuda), ali ne verujem da je mnogo simpatično gostima Vetrenjače, jer vam – dok večeravate – pored stola prolazi gomila turista i pritom zastajkuje, uživa u pogledu, i slika se u svim mogućim pozama. Sve ima svoju cenu.

Kada prođete celu obalu uz novu luku, i nađete se kod sirotog i zatvorenog hotela „San Remo“, istovremeno dolazite do početne autobuske stanice i do dva puta – jedan vodi, uz more, sve do aerodroma, a drugi vodi, poznatom obilaznicom, oko Skijatosa uz rivijeru – sve do Kukunariesa.

21

I pored divno osvetljenih taverni, kuća, jedrilica (jedna jedrilica je čak projektovala filmove na platnu svoga jedra) i svih onih raskošnih jahti u staroj i novoj luci, Skijatos ipak najlepše izgleda ujutru, pri izlasku sunca. E sad, nije da smo ustali da bismo gledali izlazak sunca, već nam je trajekt za Volos polazio rano ujutru. Bele, kockaste zgrade Skijatosa, i more po kojem je sunce neprekidno palilo i gasilo hiljade zvezdica, prava su slika koja bi svakome putniku trebalo da ostane u srcu kada napušta ovo divno ostrvo. Ostrvo na koje ponekad pada senka, a ponekad sunčev zrak Atosa i Svete Gore, ostalo je da živi dalje svoj letnji domaćinski život, sa svim svojim bogatstvima, šumama, mirisima i predanjima, sa gostima koji se ovamo iznova i iznova vraćaju, i sa onima koji su ovde prvi put i koji možda još nisu svesni da odbrane od vraćanja Skijatosu – nema. Ostrvo na koje se lako stiže, a sa kojeg se teško ide…

Tekst i fotografije: Slobodan Ogrizović