Interesantna je priča vezana za postanak Briona. Bog je deo Zemlje nameravao oblikovati prema slici Raja. Tako je, po legendi, nastala Istra, nalika vrtu u kome raste predivno drveće i prostrane livade. No ljubomorni đavo uništio je božije delo razrezavši vreću u kojoj je anđeo nosio ostatke neiskorištenog kamenja, pa su se na hiljade kamenih stena prosule po Istri, zemlji kontrasta, u isto vreme pitomoj i surovoj, sunčanoj i oblačnoj. Tužni anđeli su pokupili preostale delove Raja među rasutim kamenjem i zaštitili ih morskim talasima i tako stvorili Brione.
Ovaj Raj na zemlji nalazi se nekoliko kilometara zapadno od istarske obale, nasuprot mesta Fažana, i sastoji se od 14 ostrva ukupne površine 33,9 km2. Dva najveća ostrva su Veliki Brijun i Mali Brijun, a manji su Sveti Marko, Gaz, Okrugljak, Šupin, Šupinić, Galija, Grunj, Vanga, Madona, Vrsar, Kozada i Sveti Jerolim. Zahvaljujući svojoj razuđenoj obali, istoriji i raznovrsnoj flori i fauni, Brioni su 27. oktobra 1983. godine proglašeni nacionalnim parkom i od tada su omiljeno turističko odredište.
Brioni su bili letnja rezidencija Josipa Broza Tita, koji je na njima primao veći broj svetskih državnika, državnih delegacija i istknutih političara. Na Brionima je održano više važnih sednica državnih i partijskih foruma, među kojima i čuveni Četrvti (brionski) plenum CK SKJ (1966). Danas se deo nacionalnog parka koristi kao zvanična letnja rezidencija hrvatskog predsednika i zatvoren je za turiste.
Među atrakcije koje se nipošto ne bi trebale propustiti, domaćini sa ponosom ističu: čuvene vidikovce, nekada dominantnu turističku atrakciju koju je sa vremenom nadrasla šuma ali koji su još uvek jedinstven primer inženjerske kulture, mauzolej porodice Kupelvajzer, poznatog i kao Kupelvajzerov mir, i šetališta koja su nastala čišćenjem terena od otpadnog kamenja, i kojima je Alojz Čufar, šumar i projektant svih brionskih šetališta, svojim originalnim idejama, udahnuo novi život.
Tekst napisao: Aleksandar Devetak
Objavljeno: 01.07.2010
