Izaberite turističku destinaciju i saznajte više o njoj

Kefalonija

Piše: Slobodan Ogrizović

Kefalonija je najveće ostrvo u Jonskom moru. To je ostrvo predivnih plaža, čudesnih pejzaža, simpatičnih mesta, ljubaznih domaćina, ukratko – ne možete mu naći falinku. Ipak, verovatno jedina mana je ta što se ostrvo nalazi u trusnoj zoni – kako kažu, 50% zemljotresa u Evropi se desi u Grčkoj, a od grčkih – 50% u široj oblasti Kefalonije… Za vreme našeg boravka bili smo u prilici da se uverimo u taj podatak te nas je jedne noći prodrmalo skoro 5 stepeni Rihtera. Naši domaćini u hotelu su nas ujutru mrtvi hladni obavestili da su zemljotresi, naravno, samo obična turistička atrakcija za nove goste Kefalonije i da je hotel isprojektovan da izdrži i 9 stepeni bez posledica.

Kako god, ako se odlučite da se zaputite na Kefaloniju, udaljenu više od 1100 km od Beograda – bilo bi fino da to uradite svojim automobilom, uz uslov da volite vožnju, da imate pristojan auto i da vas ne mrzi da jurite pojedinačne vize. (Mada je vađenje vize ove godine, sa zakazivanjem preko call centra grčke ambasade, bilo apsolutno „bezbolno“). Sam put do Kefalonije (i nazad) može biti isto toliko zadovoljstvo kao i boravak na ostrvu. Ukoliko ukalkulišete cenu avionske karte, aerodromske takse u Beogradu i Grčkoj, pare za rent-a-car na Kefaloniji (a neophodno je malo se provozati po ostrvu barem 2-3 dana), videćete da će vam u džepu, u auto-varijanti, ostati nekoliko stotina evra više.

Iz Beograda smo pošli rano ujutru – ili noću, (oko 3 sata) krajem juna, i bez ikakvih problema, zahvaljujući odličnim putevima, uključujući i novootvorenu deonicu auto puta kroz Makedoniju, već posle 9 sati bili u blizini Soluna. Informacije radi, putarina (u jednom smeru) kroz Makedoniju je oko 3€, može se platiti u evrima na samoj rampi za naplatu putarine; na ulazu u Grčku plaća se 3€ za „evidentiranje“ vašeg vozila, na još jednom mestu se plaća 2 € – na pravcu ka Atini, pre skretanja za Janjinu, a plaća se i korišćenje podmorskog tunela u Prevezi kao i prelaz preko novog mosta preko Peloponeskog kanala (10,5€). To je to…

Sa autoputa ka Atini se skreće ka zapadu, ka Janjini i Igumenici, gde izlazite na predivnu deonicu novog autoputa. Put prolazi delom kroz ravnicu, a delom kroz planinski deo – pa ćete videti brojne tunele, savremeno opremljene, sa kojekakvim semaforima, ventilacijom i sličnim stvarima. Autoput prestaje negde kod Grevene, pa preostaje još jedna deonica od nekoliko desetina kilometara malo krivudavog, „gore-dole“ puta, ali veoma kvalitetnog. Pogled puca na sve strane… Ukoliko imate vremena, a niste to ranije uradili, idealno je da jednu noć prespavate u okolini čuvenih Meteora, obiđete manastire i nastavite put sledećeg dana.

Vozeći se starim putem do Janjine, može se zaključiti da će vrlo brzo, verovatno već sledeće godine, biti gotova još jedna velika deonica auto-puta. Na taj način će biti veoma jednostavno ubuduće stići do Krfa za maltene jedan dan, bez velikog napora.

Od Janjine se ide ka jugu, pravcem ka Prevezi, koja se nalazi na ulazu u Andrakikos zaliv. Ispod ulaza u zaliv nalazi se podmorski tunel, koji značajno skraćuje putovanje. Ubrzo se stiže i do Lefkade, ostrva koje je sa kopnom spojeno pokretnim mostom, te nemate problema sa trajektima. Ulazi se direktno u istoimeni grad, Lefkadu, simpatično mesto koje je, kao i sva ostala mesta na Lefkadi, Kefaloniji i Zakintosu kompletno porušeno u katastrofalnom zemljotresu 1953 godine. Stanovnici Lefkade, kao najsiromašnijeg od ova tri ostrva, nisu, kao meštani Zakintosa i Kefalonije, podigli kompletno nova mesta, već su zakrpili ruševine kako su znali i umeli. Bez obzira na to, Lefkada je prijatno mesto a, na prvi pogled, i celo ostrvo deluje kao idealno mesto za odmor (iduće godine). Ako promašite trajekt, nije problem naći prenoćište na Lefkadi i nastaviti putovanje sutradan. Što se tiče trajekata, da biste stigli do Kefalonije, najzgodnije je prebaciti se sa Lefkade, iz mesta Vasiliki, najjužnijeg mesta na ostrvu. Druga veza je iz mesta Nidri, uz malo dužu plovidbu jer trajekt svraća prvo na Itaku… Pre polaska na put, obavezno treba pregledati sajtove sa informacijama o trajektima – inače, veći broj trajekata kreće u akciju tek u sezoni, od 1. jula. Krajem juna postojao je samo podnevni trajekt iz Vasilikija i jutarnji iz Nidrija. Ako popodne ili uveče stignete na Lefkadu, nije naodmet iz nekog turističkog biroa ili neke od kancelarija brodskih kompanija rezervisati mesto na trajektu. Cena za kola (plus nas četvoro) bila je oko 40 €.

Varijanta B je prelazak na Kefaloniju iz mesta Astakos na zapadnoj obali Grčke, južno od Preveze, ili – varijanta C, skroz sa Peloponeza, iz mesta Kilini, ako prethodno malo obilazite Grčku pa vam je zgodno da plovite odatle. Veza Kilini – Argostoli-Liksuri je oko 70€ (kola + putnici).

Dakle, evo nas konačno na Kefaloniji. Iskrcali smo se u mestu Fiskardo, najsevernijoj tački ostrva. Neki ga zovu i grčki „Sen Trope“, zbog njegovog mondenskog duha, brojnih jedrilica i predivnih restorana… Uzgred, Fiskardo je jedino(!) mesto na sva tri ostrva koje nije porušeno u zemljotresu pre 50 godina. Naše odredište je bio hotel Kefalonia Palace (KON-TIKI-jev izbor), odmah pored čuvene Xi plaže, a nekoliko kilometara od Liksurija, drugog po veličini mesta na ostrvu. Put od Fiskarda do Liksurija (nekih 50-tak km) krivuda padinama Kefalonijskih brda i planina, sa barem nekoliko mesta koja vas vuku da stanete i uživate u pejzažima, predivnim bojama mora i zanimljivim mestima. To su pre svega mesto i tvrđava Asos, kao i čuvena plaža Mirtos, jedna od 10 „najslikanijih“ plaža na svetu.

More je apsolutno tirkizne boje, plaža je kombinacija sitnog peska i belog šljunka, dve ležaljke i suncobran su tričavih 9 € na dan (a toliko hoće da naplate i ako dođete u 4 popodne… al’ im to nije uspelo sa nama!), hlada nigde, osim malog montažnog kafića… Najgore je što nema nikakvog zaklona ni za kola, pa ako nemate klimu, bolje da ostanete do 7-8 uveče na plaži… Jednog dana kada smo posetili Mirtos, u Divarati, 4 km iznad Mirtosa bilo je nekih 35-36 stepeni, dok je na plaži bilo (ne)podnošljivih 44 stepena. Ali, more, kupanje, sokovi, mladost (?) – sve se da podneti. Relativno blizu je i Petani plaža, više šljunkovita, ko ima vremena može da svrati i tamo. Jedan dan se može odvojiti i za Paliki „poluostrvo“, zapadni deo Kefalonije, sa živopisnim pejzažima, i ne naročito pitoresknim mestima… Sve to zavisi od toga da li imate kola na raspolaganju, da li volite da istražujete, kakve vam se plaže najviše sviđaju… Istina, od svih plaža koje smo obišli po Kefaloniji, „Xi“ (ksi) plaža je na kraju najviše bila po našem ukusu… Crvenkasti sitni pesak, lagani ulazak u more, plićak za zabavu, kako za decu tako i za odrasle, i svemirsko okruženje od glinenih „stena i hridi“, sve to u dužini od nekoliko kilometara. Iako nigde nismo čuli zvaničnu potvrdu o lekovitosti gline, puno posetilaca Xi plaže se mazalo tom, lekovitom? glinom. Ne može se reći da zbog toga imate osećaj da se nalazite u nekoj banji, sve to više deluje zabavno… More je par dana, neuobičajeno za Grčku, bilo i hladnjikavo, ali je posle sve došlo na svoje mesto. Vetar obično pirka popodne, ali je uglavnom duvao od obale ka moru, tako da je plaža, koja se nalazi malo ispod nivoa okolnog zemljišta, bila stalno u zaklonu, i time veoma prijatno mesto za izležavanje.

Kefalonia

Liksuri je simpatično mesto za večernji izlazak, naročito ako ste smešteni negde u okolini istog. Prijatna luka, restorančići, supermarketi, par uličica sa radnjicama, mali zabavni park za decu, manje više sve što i očekujete od nekoga sličnog mesta u Grčkoj. Od Liksurija svakih pola sata (u punoj sezoni) ide trajekt ka Argostoliju, glavnom gradu Kefalonije. Plovidba traje nekih 25 minuta i košta oko 7 € (kola + nas četvoro). Naravno, zgodno je skoknuti uveče i bez kola, jer Argostoli nije toliko veliki da ne možete da došetate do većine njegovih delova. Druga varijanta je da putujete kolima oko zaliva Argostolija, što iznosi nekih 35 km vožnje ne baš savršenim putem.

Kefalonija je pretežno planinsko ostrvo, sa najvišim vrhom Enosom od čak 1628 m. Do najvišeg vrha može se stići i kolima, uključujući i 12 km-sku makadamsku deonicu. Pogled je predivan i vredi truda. Na vrhu Kefalonije nalazi se tzv. „crna šuma“, raritet Grčke i Evrope, stanište kefalonijskog bora, koji se do skora mogao naći samo na ovom ostrvu. U ovim šumama se, kažu, još mogu naći divlji konjići! Isto tako se pominju i divlje koze sa zlatno-srebrnim zubima! zbog ispaše bogate raznim mineralima, zatim neobične, bezopasne zmijice sa šarom u obliku krsta, u mestu Markopulo, na jugoistoku ostrva, koje se pojavljuju samo sredinom avgusta, u vreme procesija u lokalnoj crkvi…

Rio-Antirio

Osim prirodnih, Kefalonija je bogata i geološkim fenomenima – morskom vodom koja ponire blizu Argostolija, meša se sa podzemnim vodama i kišnicom i zatim izvire nekih 15 km dalje u blizini mesta Sami. Nedaleko od Samija možete obići podzemno jezero Melisani, dve ogromne prostrane „sale“ gde će vas lokalne čamdžije provozati (za tričavih nekoliko €) desetak minuta, zatim pećinu Drogarati, predivnih stalaktita i stalagmita (ipak, Resavska pećina je mnogo, mnogo lepša) a tu je i jezerce u mestu Karavomilos, odmah pored mora, u kombinaciji sa preslatkom grčkom tavernom sa živom grčkom muzikom. Osim prirodnih lepota, u okolini Samija možete obići i čuvenu šljunkovitu Antisami plažu, čuvenu (?) po tome što je tu sniman film „Mandolina kapetana Korelija“ sa Nikolasom Kejdžom i Penelope Kruz. Jaka stvar, ali čisto da znate…

Manastir Svetog Gerasima je najlepši i najpoznatiji na ostrvu, mada ima i mnogo starijih, kao npr. u blizini mesta Poros, glavne luke na istoku ostrva, gde se nalazi manastir Gospe od Atrosa, verovatno iz XIII veka.. Ipak, manastir je jedno od glavnih mesta u koje stižu hodočasnici iz cele Grčke, Sveti Gerasim, poznat kao čudotvorac i svetac zaštitnik Kefalonije, živeo je u XVI veku; postao je monah vrlo mlad, živeo u Svetoj zemlji 12 godina, zatim 5 godina na Zakintosu, i na kraju boravio u stalnoj molitvi u pećini blizu mesta Spilia, pored Argostolija. Obilazak manastira može biti deo izleta u okviru koga ćete obići i trvđavu Svetog Đorđa, naslonjenu na slatko mestašce, uz nekoliko restorančića sa predivnim pogledom ka južnoj obali Kefalonije, kao i Argostoliju i Liksuriju. Sâmo mesto je nekada bilo glavni grad Kefalonije. Tvrđava ima izuzetan položaj i imate osećaj da je vidite gde god krenuli po ostrvu. Odmah pored manastira je i lokalna vinarija, sa brendom Kefalonije, tzv. Robolom. Vlasnik vinarije je jedan jako simpatični Englez, penzioner, koji nas je proveo kroz vinariju i ponudio nam na degustaciju desetak različitih vina, od kojih smo kupili tri, naravno povoljnije nego bilo gde drugde na ostrvu. U prodaji se nalazi i Robola upakovana u staklenu flašu oblika Kefalonije, cena je nekih 9€ i jako privlačno izgleda – kao mogući poklon. (Mada vam je posle žao da je poklonite kad je dovučete skroz do Beograda…)

Argostoli je glavni grad Kefalonije, još od 1757. Danas je to lep, moderan grad, podignut kao i većina drugih mesta posle 1953 godine… Ponovna izgradnja usledila je zahvaljujući sredstvima obezbeđenim od strane bogatih grčkih familija. Prelep „palmored“ u luci, na širokoj, mozaikom ukrašenoj obali je jedno od obeležja ovoga gradića, ali tu je i niz primera moderne arhitekture, tu je i Drapano most, koji spaja Argostoli sa obalom nasuprot zaliva, i obeliskom na sredini mosta, tu je veliki centralni gradski trg… Inače, ako već dođete do glavnog trga, a volite sladoled, možete obići čuvenu poslastičarnicu, za koju „kažu“ da ima najbolji sladoled posle Sicilije. Nismo još probali sicilijanski, ali ovaj sladoled je savršen! Ni traga vodi, ledu i sličnim primesama koje možete naći u nekim drugim sladoledima. Kugle su ogromne, a još veća je cena!! Ako kugle ponesete i jedete ih „s nogu“, jedna kugla je tričavih 1,8€, a ako sednete i uživate u udobnim foteljama poslastičarnice, to iznosi zanemarljivih 2,8€ po kugli. Cena prava sitnica! Ali kako je to dobar sladoled!

Okolina Argostolija nudi vam puno zanimacije – možete skoknuti do svetionika Sv. Teodor, zatim do mesta gde ponire morska voda (i kasnije se pojavljuje u oblasti mesta Sami), tu su i prelepe peščane plaže u okviru oblasti Lasi – Makris Yalos, Platis Yalos, a tu je i niz simpatičnih primorskih mesta sa pogledom ka Zakintosu…

Povratak sa Kefalonije je bio posebna priča – prešli smo trajektom (više brod – sa dve palube, sa ogromnom utrobom za kamione, autobuse, automobile… sa nekoliko posebnih barova, foteljama, stolovima… kao ogromni holovi u luksuznom hotelu…) na Kilini, na Peloponezu, i skoknuli do Stare Olimpije, velikog arheološkog nalazišta, ruševina brojnih hramova i zgrada, mesta održavanja prvih antičkih olimpijskih igara. Tu je i impresivan muzej, koji ćete verovatno obići i zbog „politike cena“ – karta za nalazište ili za muzej iznosi po 6€, ali ako kupite obe, to će vas koštati 9€. Deca ne plaćaju ulaz. Nova Olimpija je još jedno u nizu simpatičnih grčkih mesta gde se možete pripremiti za obilazak velikog kompleksa Stare Olimpije, ili se, posle obilaska, odmoriti u nekom od brojnih restorančića, i kafića…

Odatle smo se sjurili do Patre, jednog od najvećih grčkih gradova i luka, gde smo se kratko zadržali. Patra je grad evropske kulture 2006, i, ponovo, možda i najznačajnija luka Peloponeza, gde ćete videti ogromne, ne baš prekookeanske, ali stvarno ogromne i luksuzne brodove. Nedaleko odatle je novootvoreni Peloponeski most, koji spaja Peloponez sa grčkim „kopnom“, pravo graditeljsko čudo i dopuna prelepom pejzažu ovog dela Grčke. Put je dalje vodio uz obalu stotinak kilometara, da bi se kod mesta Itea odvajao jednim krakom ka planini Parnas. Posle 7-8 km vožnje uzbrdo, sa ponekom krivinom, ali takvom da se dva autobusa ( a možda i tri) mogu lako mimoići, stiže se u čuvene Delfe, mesto proročice Pitije, mesto Apolonovog hrama i mesto gde je Aleksandar Veliki dobio (ili je mislio da je dobio) proročanstvo o vladanju celim svetom… Naime, poznato je da su proročanstva bila formulisana dvosmisleno ili trosmisleno, tako da ste uvek mogli naći tumačenje koje vam najviše odgovara. Mesto Delfi se u stvari sastoji od 5-6 paralelnih uličica, svaka sve više i više u brdima, sa izuzetnim pogledom ka dolini maslina i zalivu Itee, sa bezbroj restorančića i hotelčića… E sad, što je noćenje sa doručkom pre desetak godina koštalo oko 40 DM, a danas nekih 60 €!! – to je verovatno cena napretka, u svakom pogledu…

Pet minuta hoda od mesta, nalazi se arheološko nalazište Delfi, za koje treba odvojiti barem 4-5 sati da biste obišli: i Pitijino svetilište, koje se nalazi ispod nivoa glavnog puta, a i Apolonov hram, amfiteatar, ali i glavni stadion, dosta visoko u brdima. Tu je i novootvoreni muzej (otvoren negde pred Olimpijadu) sa mnoštvom zanimljivih eksponata… Cene su iste kao u Olimpiji, 6 + 6 € ili karta za nalazište + muzej, za „samo“ 9€. Teško da ćete izbeći jako sunce, kako na Delfima, tako i u Olimpiji;, neki put je možda bolje isplanirati obilazak kontinentalne Grčke na jesen, ali ako ste već u Grčkoj na letovanju, onda ćete se verovatno teško ponovo vratiti posle par meseci da vidite ono što vas je mrzelo zbog vrućine…

Iz Delfa put vodi preko brda i dolina, nekih 70-80 km, do glavnog pravca Atina – Solun, odakle bezbrižno možete da nastavite nazad ka Beogradu. Put od Delfa do Beograda ima oko 1000 km, pa možda nije loše da isplanirate još jedno noćenje negde usput. Iako je bila skoro sredina jula, uspeli smo da se smestimo u čuvenom srpsko-makedonskom letovalištu Nei Pori, sa peščanom plažom širine od sigurno 50-tak metara, a dužinu nismo uspeli ni očima da sagledamo… Plaža je prepuna školjkica, za decu raj, a gužva u vodi deset puta veća nego na Kefaloniji… Pa ko šta voli.

Dan povratka bio je deveti jul – i mogla se videti prilična gužva na pravcu Beograd – Solun, ali samo u tom smeru, dok je put ka Beogradu bio prilično prazan i prijatan za vožnju. Grčka i dalje ostaje prava oaza za odmor (osim u slučaju požara, poplava i sličnih stvari) – a iduće godine šaljemo izveštaj „Lefkada 2007“).

Pročitajte još jedan članak o Kefaloniji >>>