Ponedeljak, 24. Apr 2017. 6:56h

Facebook Twitter Google Buzz You Tube RSS
Google translater:
Croatian English Serbian Latin
Vojvođanska kuhinja
Početna Gastronomija Nacionalne kuhinje Vojvođanska kuhinja

Al ‘se nekad dobro jelo baš…

Ne postoji bolji način za opis Vojvođanskih gastronomskih običaja od pjesme u naslovu! Zato se i neću truditi da nadmašim Đorđa Balaševića, vjerujem da to nije moguće!

Đorđe nam kroz svoju pjesmu slikovito opisuje kulinarska umijeća i običaje u Vojvodini: „Odjedared astal šaren… torte razne sorte… i rezanci s makom“.

Ovoliki izbor svega i svačega rezultat je mješavine raznih kultura i naroda koji su se miješali na teritoriju Vojvodine. Naravno, kada je hrana u pitanju, uglavnom su se prihvaćali tuđi običaji, a zašto i ne bi:)

Naročito velik utjecaj na Vojvođansku kuhinju imao je dolazak Njemaca. Oni su donijeli svoje običaje spremanja hrane, zimnice, vina… i lijepo kaže Đorđe: „Prvo fruštuk, e, ondak na put!“ i baš taj „Das Frühstück“ (doručak) dolazi od Njemaca… kao i Foršpajz (Die Vorspeise), Rinflajš (Die Rindfleisch), Čušpajz (Die Zuspeise)…

Također, osobito velik utjecaj na Vojvođansku kuhinju imale su srpska, mađarska, rumunjska i slovačka kao i slavonska kuhinja tako da uopće ne čudi što je Đorđe jeo srpsko slatko, mađarski paprikaš i njemačke šnicle…

Evo čega se Đorđe još nauživ’o:

Nema više, dobri svete, one lepe še’set pete
kad smo bili na svečari kod kumova naših starih.
Klizio je voz k’o sanke, al’ smo stigli do Palanke.
Severac je duv’o ‘ladan, pa ko ne bi bio gladan?

I čim smo stigli viknu kum svoju ženu:
„Sido! Posta’ljaj, bog te vid’o!“

Spremila nam kuma naša za užinu paprikaša,
pa kolače, krmenadle i par sarmi svakom.
Mesto leba mesa bela, princes krofne – vangla cela,
suvih šljiva i koljiva i rezance s makom.
E, kad se samo setim, al’ se nekad dobro jelo, baš.

Do večere vreme kratko za kitnikes i za slatko.
Da odbiješ, to ne vredi, da se kuma ne uvredi.
Naš kum Pera, dipl. agronom, reč o ovom, reč o onom,
sve uz vino, porto-gizer, ‘di gutljaji sami klize.

Taman smo bili gladni kada se začu:
„Sido! Večeru, bog te vid’o!“

Odjedared – astal šaren, sos paradajz, krompir baren,
fine šnicle, k’o promincle, kara-batak svakom.
Na podvarku ćurka, zna se. Gdi je ćurka, tu je prase.
Onda torte, razne sorte i rezanci s makom.
Ej, kad se samo setim, al’ se nekad dobro jelo, baš!

Vejao je sneg po šoru, sedeli smo do pred zoru.
Baba reče: „Deder kaput! Radni dan je, ‘ajmo na put!“
Al’ kum Pera odma’ skoči: „Šta to vide moje oči?
Sido, ne daj nikom kaput! Prvo fruštuk, e, ondak na
put!“

Ne drema vredna kuma, ne sluša prve petle,
brža je od raketle.

Nosi vruće ‘leba kriške, fafarone, čvarke friške,
začas sprema šunke, rena, i pihtije svakom.
Pitamo ih: „Ljudi, dokle?!“ , kažu, „Čekaj, još
šnenokle,
i šufnudle i griz-štrudle i rezanci s makom!“
Hej, kad se samo setim, al’ se nekad dobro jelo, baš!

I ondak, sat i frtalj, tako, kol’ko je iš’o šinobus,
nismo ništa jeli,
i kad smo stigli na stanicu odma’ kupimo burek, lep,
frišak,
mastan, sve nam, onako, mast curila niz bradu.

Pa ondak opalimo preko tog’ jednu tepsiju šampita i
gajbu piva.

Mlakog.

Crnog.

Svaka čast!

Prijatno!!!

Tagovi: , , , , ,

(Prosečno: 5,00 od 5)

Ostavi komentar

Komentari

Dodajte svoj komentar

:angel: :blink: :blush: :cool: :cwy: :devil: :dizzy: :ermm: :biggrin: :happy: :heart: :kissing: :lol: :ninja: :pinch: :pouty: :sad: :sick: :sleeping: :smile: :tongue: :w00t: :whistle: :wink: :wub: