Izaberite turističku destinaciju i saznajte više o njoj

Grčka

hilandar

Hilandar

Piše: Slobodan Boba Ogrizović Ovom putopisu prethodi članak: „Iz polisa u polis“ Kada drugi put idete u Hilandar, nema više nepotrebne nervoze oko tehničkih detalja – ulazne vize za Svetu Goru – “ diamonitiriona“, broda, oko straha da se nešto ne uradi pogrešno… Da se ne bih mnogo ponavljao ili citirao samog sebe, o Hilandaru…

fo

Iz polisa u polis

Piše: Slobodan Boba Ogrizović Ovom putopisu prethodi članak: „Izlet u Tursku“   Posle odletovanog letovanja u Aleksandropolisu, krenuli smo na još tri dana – bonus letovanja, opet u polis, ali ovoga puta Urano-polis. Ovo mestašce nam je, kao i pre tri godine, poslužilo kao baza za pokloničku posetu Hilandaru. Blagoslov za jednodnevnu posetu Hilandaru (jedno…

aleksandropolis

Put Sofija – Aleksandropolis

Piše: Slobodan Ogrizović Ovom tekstu prethodi putopis Beograd – Sofija   Od Sofije do Aleksandropolisa, nastavak… Informacije radi, autoput „Trakija“ nije bio od velike vajde. Na otprilike polovini trase izvodili su se radovi (ima gorih i od nas), pa je na nekoliko desetina kilometara radila samo po jedna strana autoputa, sa dvosmernim saobraćajem. Kada su…

sofija

Put Beograd – Aleksandropolis, preko Sofije i Orestijade

Piše: Slobodan Boba Ogrizović   Zbog ovogodišnjeg letovanja trebalo je obaviti čitav niz kontra-obaveštajnih operacija, prostudirati čitav niz sajtova sa vestima, globalnim i lokalnim, pogledati čak i poneku SAT patrolu Mirka Alvirovića i poslati nekoliko mejlova sa raznim tehničko-bezbednosnim pitanjima. Što se tiče glavnog pitanja – finansijskog – tu uvek možemo da se pozovemo na…

skijatos

Skijatos

Piše: Slobodan Ogrizović Skijatos (Σκιαθος) je ostrvo iz grupe Sporada, u zapadnom delu Egejskog mora, sasvim blizu kopnenog dela Grčke – toliko blizu da bi vam trebalo najviše pola sata da trajektom stignete od kopna do ostrva, pod uslovom da se jedna luka nalazi u Katigiorgisu na Pelionu, istočnom kraku Voloskog zaliva, a da je…

evia

Evija, konačno!

avgust 2013. godine Slobodan Ogrizović Posle skoro pune dve decenije letovanja u Grčkoj, sve je veći izazov da se pronađe neki novi kutak i vidi nešto novo. Naravno, pod uslovom da u te kutke ne računamo grčka ostrva kojih ima oko 1400, od kojih je, opet, svega 227 naseljeno. Što je prilično depresivan podatak po…

Peloponnese

Neotkriveni delovi Peloponeza… (Šesti deo)

Tako smo konačno zaokružili akciju „Peloponez 2011″. Svašta smo videli, a još svašta – nismo. Naravno, iluzorno je i očekivati da vidite „sve“ na jednom običnom letnjem odmoru, gde su prioriteti, ipak, kupanje i sunčanje. A neki od izleta, pentranja po tvrđavama i vožnji po sporednim putevima – bili su, osim naše iskrene radoznalosti, delom motivisani i humanitarnim porivima…

mesinija-peloponez

Neotkriveni delovi Peloponeza… (Peti deo)

Mesinija je daleki, jugozapadni deo Peloponeza, za koji se može mirne duše reći (tj. napisati) da je jedan od najlepših delova Grčke, čak i uz rizik da to deluje kao uobičajeno otrcana fraza iz turističkih vodiča.

grcka

Grčka, leta 2011. godine

Piše: Slobodan Ogrizović Osim ovogodišnjeg klasičnog putopisa, evo još nekih impresija, detalja i činjenica vezanih za Grčku – ove, 2011. godine. Možda će te informacije biti samo interesantne, a možda će nekome nešto i pomoći ako krene istim putem (putevima). View Larger Map Granični prelaz između Grčke i Makedonije Benzin je ove godine u Grčkoj…

grcka-salata3

Grčka salata

Grčka salata je, iako samo salata, jedna od najlepših stvari iz grčke mitologije, pardon, kuhinje. Izvorni naziv je χωριάτικη σαλάτα, tj. „horiatiki“, što, ako se ne varam, znači i „seoska“ ili „seljačka“ salata. Kao i u Srbiji, nema hrane do zdrave i ukusne seljačke hrane.

peloponesse-monemvasia

Neotkriveni delovi Peloponeza… (Četvrti deo)

Sveti Prohor Pčinjski rođen je u prvoj polovini XI veka, kao jedino dete imućnih roditelja. Pošto su mu roditelji umrli, odriče se bogatog nasleđa i svetovnog života i povlači se u usamljenički, monaški život u Nagoričanskim planinama.

peloponez-poluostrvo

Neotkriveni delovi Peloponeza… (Treći deo)

Poluostrvo Mani je poznato po čitavom nizu stvari, koje pripadaju uglavnom istoriji. Ovde su živeli, i još žive, ponosni Manioti (ili Manijci), koji su svoj kraj uspeli da odbrane i u vreme najveće najezde Turaka, da sačuvaju svoju nezavisnost i održe jedinu slobodnu teritoriju na vrlo, vrlo širokom okupiranom području Grčke i Balkana.

mesinija-peloponez

Neotkriveni delovi Peloponeza… (Drugi deo)

Monemvaziju su Venecijanci zvali Napulj Malvazije (valjda je to bio kompliment?), a gradić je osnovan još u šestom veku naše ere (kada je prošlo dovoljno vremena da graditelji vide da li će neki novi zemljotres odbaciti Monemvaziju još dalje od kopna), da bi brzo postao veoma važna luka.

pelop

Neotkriveni delovi Peloponeza… (Prvi deo)

Uz malo planiranja i Interneta, i uz pomoć jedne domaće turističke agencije, odlučili smo se na kraju, umesto jednog dužeg, za tri petodnevna odmora na različitim delovima Peloponeza, sa „težištem“ na njegovoj istočnoj strani. Argolida i Lakonija, uz malo Arkadije i Mesinije bili su prava mera. A tura je obuhvatala Korint, Portoheli, Nafplion i Tolo, Spartu, kao i dva „peloponeska poluostrva“ – Vatiku i Mani, ili da ih nazovemo – istočni i srednji „prst“ južnog dela Peloponeza.

anticka-grcka

Kroz antičku Grčku

Na putovanje u Grčku sam pošla sa tada još trinaestogodišnjim sinom u želji da mu od malih nogu ulijem strast ka putovanjima, interesovanja za istoriju, umetnost, arhitekturu, da mu približim neke nove,nepoznate ljude, običaje i kulturu. Smatrala sam da je Grčka upravo, idealno rešenje. Za dete od 13 god., zemlja koja nije isuviše blizu a…


GR

Grčka je jedna od najvažnijih turističkih zemalja u svetu. Idealna destinacija za letnje godišnje odmore, kulturni i gradski turizam.

Grčka je naglašeno primorska zemlja sa iznimno velikom obalom u odnosu na ukupnu površinu zemlje. Ujedno, grčka obala je i jedna od tri najrazuđenije obale na svetu (odmah iza Hrvatske i Norveške). Karakteristična je po velikom broju ostrva, poluostrva, zaliva i uvala…

Naravno, grčka kultura i kulturna zaostavština stare Grčke su motiv sam po sebi mnogo vredniji od sunca, mora i plaža a u kombinaciji sa ovim kao i pristupačnošću u svakom smislu, Grčka se svrstava među nekoliko top destinacija u celom svetu.

Najznačajnija turistička regija je Atika (Atička regija) u kojoj se nalazi i najveći turistički centar grčke – glavni grad Atina

Grčke obale izlaze na tri mora: Egejsko, Jonsko i Kritsko. Grčka ostrva su specifična po svojoj različitosti. Svako ostrvo je priča za sebe. Najčuvenije i najveće grčko ostrvo Krit sa ostacima Minojske civilizacije, zatim osrtvo Rodos, čuveni mondenski Santorini i Mikonos. Od ostalih Egejskih ostrva izdvajaju se Tasos, Lezbos, Kos, Ios, Skiatos… a među ostrvima Jonskog mora čuveni su Krf, Kefalonija, Lefkada i Zakintos.

Kada je obala u pitanju, osim Atičke, veoma je popularna, naročito kod naših turista, Makedonska obala i poluostrvo Halkidiki na kome među Srpskim turistima za naročito popularna važe letovališta Hanioti, Pefkohori i Polihrono kao i veliki kulturni i šoping centar i glavni grad Egejske (Grčke) Makedonije Solun.
U ovoj regiji nalazi se i planina Olimp, najviša i najznačajnija planina u Grčkoj, Meteori (manastirska zajednica) kao i Sveta Gora Atonska na kojoj se nalazi i naš znameniti manastir Hilandar.

U Grčkoj možete da uživate na stotinu načina osim što ćete uživati u moru, suncu i pesku. Probajte kosmopolitski duh Atine ili Soluna. Možda su čari grčke nacionalne kuhinje ono što će vas naročito pogoditi: giros, souvlaki ili musaka (moussaka) su nam manje ili više poznati ali vredi probati i keftedes, frikase ili pasticio a nakon toga loukumades, koulourakiu ili kourabiedes a pre svega toga, naravno, čašica čuvenog grčkog ouza.
Nešto na šta vas ne treba posebno nagovarati je grčka muzika. Stoga, ako ste fan ludog noćnog provoda idite u Grčku.