Izaberite turističku destinaciju i saznajte više o njoj

Vojvođanska kuhinja

Al’ se nekad dobro jelo baš…

Ne postoji bolji način za opis Vojvođanskih gastronomskih običaja od pesme u naslovu! Zato se i neću truditi da nadmašim Đorđa Balaševića, verujem da to nije moguće!

Đorđe nam kroz svoju pesmu slikovito opisuje kulinarska umeća i običaje u Vojvodini: „Odjedared astal šaren…torte razne sorte… i rezanci s makom“,

Ovoliki izbor svega i svačega rezultat je mešavine raznih kultura i naroda koji su se mešali na teritoriji Vojvodine. Naravno, kada je hrana u pitanju, uglavnom su se prihvatali tuđi običaji, a zašto i nebi 🙂

Naročiti velik uticaj na Vojvođansku kuhinju imao je dolazak Nemaca. Oni su doneli svoje običaje spremanja hrane, zimnice, vina… i lepo kaže Đole: Prvo fruštuk, e, ondak na put!“ i baš taj „Das Frühstück“ (doručak) dolazi od Nemaca…kao i Foršpajz (Die Vorspeise), Rinflajš (Die Rindfleisch), Čušpajz (Die Zuspeise)…

vojvodjanska-kuhinja

Takođe, naročito velik uticaj na Vojvođansku kuhinju imale su srpska, mađarska, rumunska i slovačka kuhinja tako da uopšte ne čudi što je Đole jeo srpsko slatko, mašarski paprikaš i nemačke šnicle…

Evo čeka se Đole još nauživ’o:

Nema više, dobri svete, one lepe še’set pete
kad smo bili na svečari kod kumova naših starih.
Klizio je voz k’o sanke, al’ smo stigli do Palanke.
Severac je duv’o ‘ladan, pa ko ne bi bio gladan?

I čim smo stigli viknu kum svoju ženu:
„Sido! Posta’ljaj, bog te vid’o!“

Spremila nam kuma naša za užinu paprikaša,
pa kolače, krmenadle i par sarmi svakom.
Mesto leba mesa bela, princes krofne – vangla cela,
suvih šljiva i koljiva i rezance s makom.
E, kad se samo setim, al’ se nekad dobro jelo, baš.

Do večere vreme kratko za kitnikes i za slatko.
Da odbiješ, to ne vredi, da se kuma ne uvredi.
Naš kum Pera, dipl. agronom, reč o ovom, reč o onom,
sve uz vino, porto-gizer, ‘di gutljaji sami klize.

Taman smo bili gladni kada se začu:
„Sido! Večeru, bog te vid’o!“

Odjedared – astal šaren, sos paradajz, krompir baren,
fine šnicle, k’o promincle, kara-batak svakom.
Na podvarku ćurka, zna se. Gdi je ćurka, tu je prase.
Onda torte, razne sorte i rezanci s makom.
Ej, kad se samo setim, al’ se nekad dobro jelo, baš!

Vejao je sneg po šoru, sedeli smo do pred zoru.
Baba reče: „Deder kaput! Radni dan je, ‘ajmo na put!“
Al’ kum Pera odma’ skoči: „Šta to vide moje oči?
Sido, ne daj nikom kaput! Prvo fruštuk, e, ondak na
put!“

Ne drema vredna kuma, ne sluša prve petle,
brža je od raketle.

Nosi vruće ‘leba kriške, fafarone, čvarke friške,
začas sprema šunke, rena, i pihtije svakom.
Pitamo ih: „Ljudi, dokle?!“ , kažu, „Čekaj, još
šnenokle,
i šufnudle i griz-štrudle i rezanci s makom!“
Hej, kad se samo setim, al’ se nekad dobro jelo, baš!

I ondak, sat i frtalj, tako, kol’ko je iš’o šinobus,
nismo ništa jeli,
i kad smo stigli na stanicu odma’ kupimo burek, lep,
frišak,
mastan, sve nam, onako, mast curila niz bradu.

Pa ondak opalimo preko tog’ jednu tepsiju šampita i
gajbu piva.

Mlakog.

Crnog.

Svaka čast!

Prijatno!!!

2 Responses to "Vojvođanska kuhinja"

  1. Slavica Posted on 15.05.2010 at 07:27

    Predivno, jos se secam rezanca s makom iako to vec decenijama nisam jela, predivan Vojvodjanski specijalitet i sad moram to u naj skorije vreme da pripremim.
    A tek sto sam se „slatko“ nasmejala ovom Djoletovom opisu iznad …. pravi lalainski govor! Svaka cast!!! :heart:

  2. Bermet, vino sa Titanika – Via Balkans Posted on 31.05.2010 at 22:23

    […] Tradicija proizvodnje i originalna receptura rezultirale su vinom posebnog kvaliteta i ukusa. Bermet se pravi isključivo od grožđa iz vinograda sa padina Fruške gore oplemenjeno sa 24 do 26 vrsta aromatičnih travki. Jedna od njih je biljka Pelen koja otvara apetit pa se preporučuje uz čuvene lokalne i specijalitete Vojvođanske kuhinje. […]

Оставите одговор