Izaberite turističku destinaciju i saznajte više o njoj

Put za Crnu Goru preko Bosne

U našoj prvoj ekspediciji od Beograda do Budve Obećali smo da ćemo uskoro jednako detaljno opisati i sve češće korišćeni put preko Bosne do Herceg Novog. Kako smo u međuvremenu odradili i ekspediciju do Herceg Novog (ali novim putem preko Pljevalja, Žabljaka, Šavnika i Nikšića) ovaj „Put preko Bosne“ (ili bolje reći Hercegovine) odradićemo trasom i do Dubrovnika koji takođe sve češće postaje ciljna destinacija domaćih turista.

Dakle, u prvoj ekspediciji, imali smo rečenicu koja glasi „Pre nego što stignemo na Zlatibor, važno je posebno naglasiti raskrsnicu odnosno odvajanje za Planinu Taru i Mokru Goru. Svi koji su put Crne Gore krenuli preko Bosne, odvajaju se ovde…

Zahvaljujući obećenju datom u ovoj rečenici, našu ekspediciju ka Dubrovačkom primorju i Boki Kotorskoj započinjemo ovde, na skretanju za Taru, Mokru Goru i Višegrad ispred Zlatibora. Put od Beograda do ove tačke možete detaljno pratiti u našoj reportaži „ViaBalkans ekspedicija Beograd – Budva/Petrovac

Pošto smo skrenuli na ovaj put prolazimo pored skretanja za Jokino Vrelo a potom i selo Šljivovica i nastavljamo dalje prema Kremnima, selu legendarnih proroka Tarabića koje je, zajedno sa legendom o Tarabićima, pretvoreno u turističku atrakciju. Na ovoj deonici imačete po dve kolovozne trake na usponima i relativno dobar kolovoz.

Prolazite skretanje za Taru i Bajinu Baštu, nastavljate pravo ka Višegradu. Sledi tunel Šargan a posle njega, desno, skretanje ka Mokroj Gori i Mećavniku. Ukoliko imate vremena, ne propustite ove dve čuvene turističke atrakcije.

Uskoro napuštate Srbiju odnosno stižete na granični prelaz Kotroman a potom i na bosanski granični prelaz Vardište.

Važno je napomenuti da je za BiH obavezan zeleni karton za vozilo i mnogo je jeftinije da ga izvadite u svom mestu nego ovde na granici gde ćete, nije isključeno, biti vraćeni u Užice ili Čajetinu jer će vam ovde ponuditi samo trodnevno osiguranje… Dakle, obezbedite zeleni karton!
Maloletna deca obavezno moraju imati ličnu kartu ili pasoš što nije slučaj sa ulaskom u Crnu Goru ako ste se tamo zaputili (za Crnu Goru, takođe nije potreban ni zeleni karton). Potrudite se da imate sve od obavezne opreme u vozilu. Vezivanje pojasa je obavezno, uključite oborena svetla (ukoliko već niste)…
Međunarodna vozačka dozvola navodno nije neophodna ali preporučujemo da je ipak nabavite iz razloga što ipak možete imati problema (ukoliko nemate novu, plastičnu vozačku dozvolu koja je važeća kao i međunarodna).

Po prolasku granice nastavljate put Višegrada. Putevi u Bosni i Hercegovini su uglavnom solidno označeni i obeleženi i nećete imati većih problema sa snalaženjem. Kolovoz je uvek obeležen žutim linijama sa strane i belom po sredini. Za pomoć na putu možete se obratiti tamošnjem Auto-Moto savezu BIHAMK a telefon za „pomoć na cesti“ je +387 33 1282.

Na deonicama koje vas očekuju uglavnom nema gužve i što je važno napomenuti, vrlo malo kamiona… Na deonici do Višegrada očekuju nas četiri tunela a preticanje je retko gde dozvoljeno. Ulazimo u kanjon Rzava a uskoro nailazimo na još jedno zgodno mesto za zaustavljanje tj. posetu manastiru Dobrun.

Sledi Višegrad:

Sledeća turistička atrakcija je Višegrad odnosno most Mehmeda paše Sokolovića koji je glavni junak romana „Na Drini ćuprija“, za koga je 1961. autor romana Ivo Andrić dobio Nobelovu nagradu za književnost.

Inače, Višegrad je mali gradić bez većih znamenja, ali Most je svakako pravi veliki istorijski spomenik koji privlači pažnju svih posetilaca ovog kraja Bosne i Hercegovine, bar dok Kusturica ne sagradi Kamengrad odnosno Andrić grad….

Da budemo jasni, da biste stigli u centar Višegrada morate da produžite pravo na raskrsnici a put ka Trebinju i Dubrovniku ne ide ovuda već na pomenutoj raskrsnici skrećete desno. Nakon 200 m ponovo skrećete desno, prelazite most preko Drine…

Nastavljamo predivnim kanjonom Drine u kome nas očekuje čak 30 tunela na veoma kratkoj deonici ne dužoj od 30 km.

Na raskrsnici u mestu Ustiprača skrećemo levo ka Goraždu i Dubrovniku. Inače, čisto da znate, većina puta nalazi se u Republici Srpskoj ali delom prolazite i kroz Federaciju BiH (Muslimansko-Hrvatsku federaciju) Goražde se, recimo, nalazi u Federaciji.

Sledi Goražde:
Goražde je grad sa 30 000 stanovnika i upravno je sedište istoimene opštine i Bosansko-podrinjskog kantona. U gradu nema većih znamenitosti i turističkih atrakcija. Na raskrsnici skrećete levo ka Foči (ex Srbinju)

Sledi Foča:
Put ka cilju ne prolazi kroz sam grad Foču već je obilazi. Inače, Foča je nešto interesantniji grad od Goražda ali ne preporučujemo da svraćate tamo obzirom da vas očekuje niz uzbudljivijih turističkih atrakcija.

Nailazimo na raskrsnicu gde se desno skreće ka Sarajevu a levo ka Trebinju gde i mi skrećemo.

Sledi Tjentište:
Tjentište je jedna od tačaka na putu ka moru koju nikako ne smete proći bez zaustavljanja. Predivna priroda, kanjon Sutjeske i spomen park čuvenoj bici na Sutjesci (poznata još i kao Peta ofanziva). Sutjeska je još davne 1962. godine proglašena za Nacionalni park i nalazi se pod zaštitom UNESCO-a.

Tjentište

Sledi Gacko:
Na putu do Gackog očekuju vas dva tunela. Saobraćajnice nisu u najboljem stanju ali, uz malo opreza i sporiju vožnju sve ćete lako savladati.

U Gackom nailazite na dve raskrsnice gde na obe levo skrećete ka Trebinju.
U Avtovcu nailazite na raskrsnicu na kojoj se levo skreće ka Nikšiću. Desno, našim pravcem ide se ka Bileći i Trebinju.

Sledi Bileća:
Grad obilazimo po obodu, nastavljamo pravo pored istoimenog Bilećkog jezera. Ineče, Bilećko jezero je najveća veštačko akumulaciono jezero na Balkanskom poluostrvu.

Površina jezera je oko 33 kvadratna kilometra, u zavisnosti od vodostaja. Na dnu jezera se nalazi napušteno selo, koje je izmešteno prilikom gradnje hidrocentrale.

Sledi Trebinje:
Trebinje je grad u krajnjem južnom delu Hercegovine. Grad broji tridesetak hiljda stanovnika, ukrašen mirisom vizanta i mnogim spomenicima iz otomanskog vremena, sa prelepim Arslanagića mostom koga svakako trebate da posetite jer je upravo on jedan od tri glavna simbola „Zemlje starih mostova“ Bosne i Hercegovine. Arslanagića most (po novom ili kao u slučaju Foče, opet po starom „Petrovića most“) je na današnju lokaciju izmešten, takoreći prenet, sa mesta na kome se danas nalazi veštačko jezero koje je nastalo gradnjom velike hidrocentrale na Trebišnjici, inače najvećoj reci ponornici u Evropi.

U Trebinju vas čeka raskrsnica na kojoj skrećete levo, ka Dubrovniku i Herceg Novom a desno se ide za Mostar (zgodna prillika da, možda i povratku ili nekom ekskurzijom sa mora, obiđete i treći tj. prvi od tri simbola Bosne i Hercegovine, stari most u Mostaru).

Na sledećoj raskrsnici levo se odvajaju oni koji su krenuli pot Herceg Novog a pravo produžavaju oni koji su naumili put Dubrovnika.

Za Herceg Novi

Od Trebinja do herceg novog postoji nov put odličnog kvaliteta. Nakon kraće vođnje dolazimo na granični prelaz Zubci sa bosanske strane te granični prelaz Sitnica sa crnogorske strane međudržavne granice.

Nastavljamo dalje putem ka Meljinama gde prolazimo kroz jedan tunel. Na kružnom toku u Meljinama desno se odvajate za Herceg novi a levo ka Risnu, Perastu i Kororu.

Sledi Herceg Novi:

Za Dubrovnik

Od Trebinja do Dubrovnika ima ukupno 25 km. Prelazimo granični prelaz na Ivanici između Bosne i Hercegovine i Hrvatske. Ulazimo u Konavle i nastavljamo pravo. Preostaje nam još jedna raskrsnica u blizini mora na kojoj se desno odvajamo za Dubrovnik.

Sledi Dubrovnik:

Prema Via Michelin servisu deonica puta od tačke sa koje smo započeli ekspediciju (Skretanja za Taru i Višegrad na usponu na Zlatibor) do Dubrovnika ima ukupno 309 km a od Beograda, prema istom servisu, ima ukupno 517 km.

Da saznate sve o Dubrovniku pogledajte naš članak „Dubrovnik, najblistaviji biser Jadrana„.

Author Miroslav Bronzić
Fotografije: Dragan Lončarević

Оставите одговор