Izaberite turističku destinaciju i saznajte više o njoj

ViaBalkans ekspedicija Beograd – Budva/Petrovac

Ukoliko ove godine planirate na more u Crnu Goru u svojoj režiji ili sopstvenim automobilom, na pravom ste mestu! U ovom članku pokušaćemo da vam damo sve ili bar većinu servisnih informacija i saobraćajnih propisa koji će vam biti dragocene na putu od Beograda do južnog Jadrana tj. Crnogorskog primorja.

road-map

Podrazumevani i najčešće korišćeni saobraćajni pravac do Crne Gore i primorja je: Ibarska magistrala, zatim se odvajate za Čačak, potom vas očekuje živopisna i nešto zahtevnija Ovčarsko-Kablarska klisura, Užice, Zlatibor, pa opet veoma zanimljiva deonica na potezu Borova Glava – Kokin brod, Nova Varoš, Prijepolje, zatim kanjon Lima, Bijelo Polje, Kolašin, već čuveni kanjon Morače, Podgorica

O svemu ovome odnosno o putu, stanju na putevima, saobraćajnim propisima, Turističkim objektima i mestima, carinsko-graničnim formalnostima i sl. biće više reči u tekstu koji sledi.

Nije zgoreg pomenuti i putni pravac preko Bosne (ili bolje reći, preko Hercegovine) odnosno preko Foče (Srbinja) i Trebinja. Više o ovom putnom pravcu saznajte u našem članku „ViaBalkans ekspedicija Beograd – Dubrovačko primorje”.


baner-skola-knjigovodstva

Škola knjigovodstva i preduzetništva -12.490 RSD na tri rate!

Naučite posao knjigovođe na pravom mestu. Budite traženi, plaćeni i uvaženi!


Prema podacima najčuvenijeg međunarodnog portala ove vrste ViaMichelin, deonica od Beograda do Budve dugačka je ukupno 480 kilometra a prema proračunu istog servisa, taj put će vas koštati ukupno 50,95 evra (cena koštanja goriva: Petrol 50,95 EUR). Prosečno vreme putovanja iznosi 7 sati i 24 minuta.

Via Michelin mapa

 

viamichelin-map

Međutim prema podacima koje iznosi SAT revija u čuvenoj SAT-ovoj patroli od pre nekoliko godina, ova deonica dugačka je oko 520 km.

Automobil srednje potrošnje, koji na 100 kilometara troši osam litara benzina (okvirno), od Beograda do Budve potrošiće između 40 i 45 litara.

Deonica od Beograd – Budva (ili Beograd – Petrovac ukoliko koristimo pravac od Podgorice kroz tunel Sozina) važi za veoma napornu i relativno opasnu tako da se preporučuje oprez, poštovanje saobraćajnih propisa i signalizacije kao i češće pauze u smislu odmora.

Prva deonica : Beograd – Ljig

Ova deonica dugačka je nešto manje od 80 km (81 km po Via Michelin-u) i važi za relativno zahtevnu obzirom na konstantne gužve koje su uzrokovane blizinom glavnog grada. Vozači su često neoprezni i ne poštuju ograničenja brzine… uostalom, sve što je već stereotipno za Ibarsku magistralu.

Na nekoliko kilometara od izlaza iz Beograda očekuje vas petlja Orlovača gde se uključuju svi koji na ovaj pravac dolaze obilaznicom oko Beograda. Preporučuje se oprez i obazrivost obzirom na ovu situaciju. Od Orlovače započinje uspon ka Lipovačkoj šumi sa dve kolovozne trake u vašem pravcu.

Petlja Orlovača

Ukoliko se niste opskrbili gorivom za ovaj put, podsećamo vas na poznatu NIS-ovu pumpu u Lipovačkoj šumi gde možete da sipate sve vrste goriva osim TNG.

Za TNG (tečni naftni gas) produžite dalje do pumpe „Mobil“ a ukoliko baš insistirate na NIS-u, TNG možete sipati na 50-om kilometru od Beograda na pumpi iza Tamnavske petlje gde se nalazi i baza AMSS-a ukoliko vam, daleko bilo, zatreba kakva pomoć oko vuče ili popravke automobila.

Imajte na umu da na putu do Ljiga često vozite kroz naseljena mesta gde pešaci često prelaze kolovoz, uključenja iz dvorišta i sl. Naročito budite oprezni pri prolasku kroz Stepojevac. Prilagodite brzinu!

Od većih skretanja/ukljućenja tu je put za Valjevo u mestu Ćelije. Vi, naravno, produžavate dalje sve do Ljiga gde je i kraj naše prve deonice gde preporučujemo da napravite prvu kratku pauzu ukoliko niste naviknuti na duge vožnje.

Ljig je prvo gradsko naselje na magistrali, očekujte gužve, naročito ukoliko putujete u vreme praznika. U Ljigu se nalazi i prvi semafor na magistrali koji često stvara zastoje a veoma često ovde stoji i policajac koji reguliše saobraćaj.

U većini slučajeva, odmah posle Ljiga očekujte patrolu saobraćajne policije koja kontroliše saobraćaj.

Druga deonica : Ljig – Ovčarsko-Kablarska klisura

Ova deonica puta duga je 63 km (po Via Michelin-u) odnosno 80 po Google Maps servisu. Vreme koje vam je u proseku potrebno za ovu deonicu je 2 sata (mereno od Beograda) što znači da vam je ovde, u Ovčarsko-Kablarskoj klisuri neophodna pauza i odmor.

Kada krenete od Ljiga ka Gornjem Milanovcu očekuje vas promena klimatske zone odnosno, uočićete razliku u pejzažu. Odavde počinje mnogo lepši i živopisniji deo puta – Šumadija u pravom smislu reči. Uskoro vas očekuje i prvi tunel na putu – tunel Štavica koji nije osvetljen a odmah po izlasku iz tunela nalazi se i Benzinska pumpa Lukoil.

Uspon na Rudnik počinje na 100-tom kilometru od Beograda. Ovde imate dve trake u vašem pravcu a jednu u suprotnom. Isto vas očekuje i na povratku s mora. Dakle, dve trake za uspon i jedna za spuštanje niz Rudnik. Kolovoz na ovom delu puta je solidan, bez većih oštećenja i neravnina.

Odavde počinje spuštanje ka Gornjem Milanovcu, prolazite prvo isključenje za Milanovac i nastavljate obilaznicom obodom grada. Na ovom potezu imate nekoliko benzinskih pumpi uključujuči OMV i EKO kao i neke manje čuvene.

Ukoliko ste na letovanje krenuli kao pravi turisti ili ukoliko ste planirali dvodnevni put (sa noćenjem na Zlatiboru), imaćete vremena da svratite u Gornji Milanovac. Grad je lep, centar je odmah nadomak magistrale i zaista ima šta da se vidi. Detalje i više teksta i informacija o Gornjem Milanovcu pronađite klikom na ovaj link tj. u članku o Gornjem Milanovcu portala www.BeautifulSerbia.info. Ukoliko niste planirali da ulazite u grad a ne biste da propustite ovo lepo mesto, svratite na kafu u Norvešku kuću koja se nalazi odmah pored Magistrale.

Isključite se na petlji kod drugog isključenja za grad i pređite preko (iznad) magistrale budući da se Norveška kuća nalazi sa druge strane. Norveška kuća je simbol grada Milanovca i predstavlja čudan sklop Srpske i Norveške arhitekture. Pravi naziv ovog restorana-muzeja je „Kuća Jugoslovensko-Norveškog prijateljstva“ a mi smo je u našem članku o njoj nazvali „Vikinški brod u srcu Šumadije“.

Dalje vas put vodi ka Preljini i Čačku kroz gudure planine Vujan gde se možete odvojiti za istoimeni manastir a potom vas očekuje jedna izuzetno ravna i kao strela prava deonica puta od Brđana do Preljine. Na ovoj deonici očekujte patrole saobraćajne policije.

Preljina – obilaznica oko Čačka

Sledeće na šta nailazite je kružni tok gde Ibarska magistrala, dolinom Ibra po kome i nosi ime, nastavlja ka Kraljevu a vi se na kružnom toku odvajate desno ka Čačku i obilaznicom oko Čačka nastavljate dalje ka Ovčarsko-Kablarskoj klisuri.

Možda nije zgoreg napomenuti da na maločas pomenutom kružnom toku u Preljini imate veliki hipermarket „Interex“ a na izlazu iz Čačka „Merkator“ gde se možete snabdeti svime što vam je možda neophodno ili napraviti kratak predah.

Ukoliko ste baš ovde odlučili da se odmarate ili prenoćite, u Preljini, kod kružnog toka, čeka vas Morel „Livade“ Kao i baza AMSS-a ukoliko je vašem „ljubimcu“ potreban servis.

Čačak, dobri duh Šumadije“, nazov je teksta kojim www.BeautifulSerbia.info opisuje ovaj veliki, prelep i moderan grad. Ukoliko ste za jedan „City tour“ pratite malopre naznačene linkove ili, ukoliko vam se više dopada interfejs ovog portala, pogledajte sličan čllanak „Čačak i Čačanski kraj“ u kome smo, osim grada, detaljnije opisali predstojeću Ovčarsko-Kablarsku klisuru.

Na obilaznici oko Čačka prelazite Zapadnu Moravu a nešto kasnije počinje te da je pratite i njenom dolinom ulazite u Ovčarsko-Kablarsku klisuru. Na obilaznici oko Čačka obratite pažnju na semafore i prilagodite brzinu.

Ovčarsko-Kablarska klisura je izuzetno živopisan i zanimljiv predeo gotovo nestvarne lepote. Uživajte u vožnji! Ako poželite da se ovde zadržite duže i posetite neku od ovdašnjih znamenitosti, preporučujemo vam ovaj link osnosno članak našeg partnera, portala www.BeautifulSerbia.info.


baner-skola-knjigovodstva

Škola knjigovodstva i preduzetništva -12.490 RSD na tri rate!

Naučite posao knjigovođe na pravom mestu. Budite traženi, plaćeni i uvaženi!


Ovčarsko kablarska klisura – satelitski snimak

Zanimljivo je pomenuti da se u Ovčarsko – Kablarskoj klisuri nalazi deset srednjevekovnih manastira zbog kojih je ova klisura poznata i kao “Srpska Sveta Gora“.

Klisura je dugačka oko 20 km a karakteristična je i po veštačkom akumulacionom jezeru i hidroelektrani.

Kolovoz duž klisure je u dobrom stanju. Očekujte velike „lakat“ krivine i tunele. Nakon prvog tunela nalazi se skretanje za Ovčar Banju koja je ujedno i kraj ove deonice. Napominjemo da, ukoliko do sada niste pravili ni jednu pauzi, krajnje je vreme!

Treća deonica: Ovčar Banja – Zlatibor

Put nastavljamo dalje preko mosta iza koga nas očekuje dugačak i osvetljen tunel. Prolazimo pored kamenoloma u mestu Jelen Do te skretanje za Lučane i Guču. Očekuje nas još jedan dugačak i osvetljen tunel a potom obilazite Požegu. Vodite računa da ne skrenete u grad. Već dugo nismo spominjali benzinske pumpe pa Vam skrećemo pažnju na pumpe „Mol“, „Avia“ kao i neke manje poznate koje se nalaze na ovom pravcu. Kolovoz na ovoj deonici nije baš u savršenom stanju pa stoga preporučujemo oprez i sporiju vožnju. Prolazite kroz Sevojno i ulazite u Užice.

Užice

Užice je takođe velik, lep i moderan grad. Magistralom prolazite takoreći iznad grada odakle se pruža fantastičan panoramski pogled na grad a potom sledi i atrakcija, Užička tvrđava koja odavde liči na „Čardak ni na nebu ni na zemlji“. Ipak, vodite računa da gledate kud vozite jer je upravo počeo uspon na Zlatibor koji predstavlja zahtevnu i opasnu deonicu. Vozite uzbdo, imate dve saobraćajne trake i vašem pravcu.

No, osvrnimo se začas još malo na prelepo Užice. Redakcija portala www.BeautifulSerbia.info vam je pripremila detaljan i lep opis ovog grada pa ako ste za jednu šetnju kroz Užice, obavezno pogledajte članak „Užice, razglednica iz zapadne Srbije“.

Pre nego što stignemo na Zlatibor, važno je posebno naglasiti raskrsnicu odnosno odvajanje za Planinu Taru i Mokru Goru. Svi koji su put Crne Gore krenuli preko Bosne, odvajaju se ovde i dalje neka prate naš članak „ViaBalkans ekspedicija Beograd – Dubrovačko primorje”.

Vi nastavljate ka planinskoj lepotici i vazdušnoj banji Zlatiboru. Nakon prolaska kroz tunel „Palisad“ stižete u turističko središte odnosno u grad Zlatibor.

Zlatibor je ujedno i kraj ove deonice puta i nalazi se na 220-om kilometru od Beograda. Prelažemo odmor i šetnju Zlatiborom, čuvene zlatiborske kulinarske specijalitete a za one koji imaju loše polazno vreme ili su se usput zadržavali svuda gde smo im sugerisali, kao i onima su planirali dvodnevni put, prelažemo noćenje. Zlatibor je na relaciji Beograd – Budva odnosno Crnogorsko primorje, idealna destinacija za noćene kako zbog činjenice da se nalazi na pola puta taki i zbog velikog izbora smeštajnih kapaciteta.

Kako biste se detaljnije informisali o Zlatiboru, preporučujemo vam članak „Zlatibor, odmor među zlatnim borovima“ potala www.BeautifulSerbia.info.

Četvrta deonica: Zlatibor – Bijelo Polje

Nakon Zlatibora sledi jedna od najlepših deonica: Borova Glava – Kokin Brod odnosno čuveno spuštanje niz Zlatibor nekada čuveno po velikom broju opasnih krivina od kojih su mnoge „ispeglane“ proteklih godina tako da je ova deonica, izgradnjom dela novog puta i mostova u priličnoj meri poboljšana i dovedena u veoma zavidno stanje. Na svim usponima očekuju vas po dve trake u vašem pravcu, odličan i dobro obeležen kolovoz ali je i dalje neophodan oprez i prilagođena brzina kretanja. Ovako je sve do mosta preko reke Uvac i Kokinog Broda kada nastavljamo starim putem ka Novoj Varoši. Od turističkih atrakcija ovog kraja skrećemo vam pažnju na živopisni kanjon Uvca i negove meandre. Više o ovome saznajte u našem članku „Kanjon Uvca, stanište Beloglavog Supa“.

Kanjon Uvca – satelitski snimak

U Kokinom Brodu, na obali Zlatarskog jezera, na odprilike 250 km od Beograda nalazi se motel „Zlatarsko jezero“ gde možete da predahnete ili prenoćite ukoliko to iz nekog razloga niste učinili na Zlatiboru. Zanimljivo je naglasiti da ovde možete da se istuširate što će vas koštati oko 300 dinara. Ukoliko ste umorni od puta i niste pravili značaknije pauze, ovde je krajnje vreme za to. Tuširanje ima naročit efekat na vozača koji se nakon toga oseća lakše i odmornije. Bez šale, ukoliko se osećate umorno, oznojeni ste i sl., pravac na tuširanje! Ovde možete i da ručate i popijete nešto na terasi motela iznad prelepog Zlatarskog jezera.

Kokin Brod - zlatarsko jezero

Nastavljamo put duž jezera, pogled je fantastičan ali ga, ukoliko ste vozač, ostavite ostalim saputnicima. Ovde su nagle i velike krivine, opasnost od odrona i sl. saobraćajne nezgode i nesreće su veoma česte.

Na ulazu u Novu Varoš postoji baza AMSS-a ali pod predpostavkom da vam ona ne treba produžavamo dalje ka Prijepolju. Na ovoj deonci vas učekuje nekoliko manjih tunela, zatim prolazimo skretanje za Priboj i ulazimo u dolinu Lima.

Nova Varoš

Sledi Prijepolje u čijoj okolini (skretanje za Sjenicu) se nalazi čuvemi Manstir Mileševa još čuveniji po fresci „Beli anđeo“. Razmislite o ideji da svratite u ovaj manastir a, kako bismo vas nagovorili dajemo vam link ka izuzetno zanimljivoj priči o ovoj fresci. Čak i ako ne nameravate u Mileševu, pročitajte bar ovih nekoliko redova na istom ovom portalu. Dakle, „Beli anđeo – Manastir Mileševa

Prolazite kroz Prijepolje gde će vas zaustaviti semafor. Vozite prilagođeno i ne zaboravite da ste u gradu. Budite obazrivi jer ima dosta pešaka. Ne skrećete u centar već nastavljate pravo a nedaleko odatle, zlu ne trebalo, nalazi se još jedna baza AMSS-a. Ovde se možete snabdeti i gorivom a poslednja benzinska pumpa u Srbiji nalazi se u Brodarevu gde takođe možete sipati sve vrste goriva i TNG. U pitanju je nov i moderan objekat Lukoil-a.

———————-

Ukoliko ste planirali put ka Boki Kotorskoj preko Pljevalja, Žabljaka, Šavnika i Nikšiča, u Prijepolju se odvajate desno za Pljevlja.

Više o ovom putu saznajte u našoj reportaži ViaBalkans ekspedicija Herceg Novi – Beograd

———————-

Vozite dalje prilično opasnom deonicom kroz kanjon Lima. Ovde kolovoz nije u najsjajnijem stanju a krivina i tunel nisu neuobičajena pojava.

Na 320-om kilometru od Beograda nalazi se granični prelaz Gostun nakon koga napuštate Srbiju. Granične i carinske formalnosti se brzo završavaju. Od ličnih dokumenata za prelazak potrebna vam je samo lična karta (ili pasoš). za decu je dovoljna zdravstvena legitimacija ili izvod iz matične knjige rođenih a ukoliko ne putuju sa roditeljima (ili samo sa jednim roditeljem) neophodna je pisana saglasnost (oba ili drugog roditelja) overena u sudu ili opštini. Valja naglasiti da za automobil, za ulazak u Cenu Goru nije potreban tzv. Zeleni karton.

Pošto obavite granične formalnosti na srpskoj strani, nastavljate dalje kanjonom do Crnogorskog graničnog prelaza Dobrakovo. Ovaj put dug je oko 5 km. Obratite pažnju na tri tunela koji se nižu jedan iza drugog a tačno na izlasku iz poslednjeg kročili ste na teritoriju Crne Gore.

I Crnogorske granične i carinske formalnosti su takođe jednostavne i slične kao na srpskoj strani s’ tim što ovde imate još jednu obavezu a to je da kupite vinjetu odnosno da platite Ekološku taksu (ukoliko je već ne posedujete). Vinjetu koja je u obliku nalepnice OBAVEZNO zalepite u gornji desni ugao vetrobranskog stakla. Ova taksa će vas koštati 10 Evra za putnički automobil a ukoliko je ne posedujete ili je niste nalepili na predviđeno mesto a zaustavi vas policija, platićete kaznu od 165 evra.

Slično kao i u Srbiji i u Crnoj Gori, nekoliko kilometara pre/posle prelaza imate modernu Lukoil-ovu benzinsku pumpu. Na kojoj od ove dve „granične“ pumpe se više isplati sipati gorivo zavisi od momenta. U ovom trenutku je tečno gorivo jeftinije u Crnoj Gori a gas u Srbiji. Ipak, cene nisu baš toliko različite…

Nastavljate dalje i ubrzo ćete biti u Bijelom Polju koje je ujedno i poslednja tačka na deonici od Zlatibora. Bijelo Polje se nalazi na 328 kilometru od Beograda po izračunu Via Michelin servisa dok po izračunu Google Maps servisa ovo rastojanje iznosi 344,5 km. Dok se vreme potrebno za prelazak ove deonice (Beograd – Bijelo Polje) po procenama ova dva servisa uveliko razlikuje: Po Via Michelin-u do Bijelog Polja stižete za 4 sata i 20 minuta dok po Google maps-u stižete 6 sati i 35 minuta. Vreme je svakako stvar ličnog izbora vozača, stanja na putevima, vremenskih uslova… Po Via Balkansu, ukoliko se budete pridržavali svih naših sugestija šta sve usput treba da obiđete, trebaće vam nekoliko dana 🙂

Napomenimo još da je po SAT-ovoj patroli (emisija SAT plus) Beograd – Budva iz 2009. godine razdaljina između ova dva grada praktično izmerena na 336,1 km a kao polazna tačka u Beogradu je uzeta OMV-ova benzinska pumpa u Žarkovu dok je po istoj patroli iz 2010. Godine ova razdaljina izmerena kao 334 km. Svaka čast SAT patroli!

Dok ste još u Bijelom Polju, vodite računa da ste u naseljenom mestu, gradu a ne na magistrali. Prilagodite brzinu i obratite pažnju na pešake!

Peta deonica: Bijelo Polje – Podgorica

Ovo je i predposlednja deonica ViaBalkans ekspecicije Beograd – Budva / Petrovac. Od Bijelog Polja do Podgorice imate 145 km po Via Michelin servisu odnosno 126 km po Google Maps servisu. Po saobraćajnom znaku u centru Bijelog polja, do Podgorice imate 120 km. (Kako god!?!)

Na ovoj deonici vas očekuje najzahtevnija i najuzbudljivija deonica kroz kanjon Morače.

Dok ste još u Bijelom Polju pratite putokaze za Podgoricu, skrećete desno a potom, u Ribarevini nastavljate pravo ka Kolašinu dok se levo skreće za Berane.

Prolazite veliki i impozantni Slijepač most.

Obratite pažnju na njegovu visinu i konstrukciju! Na ovoj deonici vozite oprezno i pažljivo. Sledi Mojkovac. U prolazu kroz grad naići ćete na benzinsku pumpu EKO gde, ukoliko imate potrebu, možete da sipate gorivo. Nastavljate pravo ka Kolašinu a sa leve strane videćete plansku lepoticu Bjelasicu na kojoj se nalazi čuveno Biogradsko jezero i istoimeni Nacionalni park pa, „ko voli nek’ izvoli“… Ukoliko ste za, skretanje je levo, odmah iza tunela.

Dalje vas na putu očekuju tzv. betonske galerije. Nešto nalik tunelu ali sa stubovima i otvorima sa jedne strane. Više služe za sprečavanje odrona. Potom sledi još jedan tunel a kod sledećih betonskih galerija, preciznije, u samoj galeriji nalazi se skretanje za Kolašin. Nastavljate pravo kroz galeriju a ukoliko želite u grad, skrećete levo, preko mosta.

U Kolašinu bi valjalo napraviti pauzu i odmor ukoliko, posle dugog i napornog puta, niste spremni za naporan kanjon Morače. Mnogim vozačima se na ovom mestu čini tj. imaju utisak da su skoro stigli na odredište ali pravi napor tek predstoji te stoga ozbiljno razmislite o bar kraćem odmoru ili pauzi u Kolašinu. On je pravo mesto za to. Ukoliko želite da prenoćite, u Kolašinu postoje smeštajni kapaciteti u više kategorija a naročito je interesantno da se u ovom mestu nalaze čak dva luksuzna hotela: „Bianca Resort“ i „Lipka“.

Ukoliko ne želite da skrećete sa puta u grad, možete da odmorite u restoranu „Crkvine“ nekoliko kilometara dalje odakle se pruža predivan pogled i širok vidik. Vodite računa da je restoran sa suprotne strane kolovoza i budite izuzetno oprezni pri skretanju!

 

Od Crkvina počinje uspon sa mnogo krivina i ulaz u kanjon. Očekuje vas niz tunela i galerija koji se smenjuju naizmenično. Kolovoz je u gotovo odličnom stanju ali je neophodan oprez. Očekuje vas deo puta koji vodi kroz najlepše predele na celom putovanju ali ta ruta u sebi krije mnoge rizike.

Kanjon Morače

Kanjon Morače je dug 55 km a na tom putu vas učekuje čak 31 tunel od kojih su neki neosvetljeni i sa vlažnim (dakle klizavim) kolovozom. Inače, saobraćaj se kanjonom Morače odvija bez zastoja. Klizišta i odroni, koji su ranije često prekidali saobraćaj su sanirani i osim manjih radova na doterivanju kolovoza na putu nema značajnijih prepreka.

U kanjonu, sa leve strane, videćete manastir Morača i to je divno, gotovo jedinstveno mesto za svraćanje i odmor u knanjonu. Priroda u okolini manastirskog kompleksa je predivna a malo dalje nalazi se predivan vodopad.

manastir Morača

Nastavljate dalje kroz seriju nanizanih tunela, probijajući se kroz stene i gudure a iz kanjona izlazite u mestu Bioče gde možete da predahnete i gde možete da sipate gorivo ukoliko imate potrebu.

Sledi Podgorica koja je od Beograda udaljena 466 km (po Google Maps servisu) odnosno 414 km po Via Michelin web servisu (velika razlika u proračunu!!!).

Kanjon Morače - avio snimak

Podgorica je ujedno i kraj četvrte deonice ViaBalkans ekspedicije od Beograda do Budve / Petrovca. Iz Podgorice nam se put račva na pravac ka Budvi preko Cetinja odnosno na Pravac ka Petrovcu kroz tunel Sozina (ili starim putem mimo tunela).

U Podgorici pratite putokaze i na velikoj raskrsnici sa semaforom, prateći putokaz, skrenite levo ka Cetinju, Nikšiću, Baru i Petrovcu. Put pravo je za Cetinje i Nikšić a putokaz zbunjuje doslovno kao i ovde napisan tekst! Dakle, skrećete levo! Tek nakon te raskrsnice sledi nova na kojoj se desno odvajate za Cetinje i Budvu a pravo nastavljate ka Petrovcu.

Plan Podgorice

U Podgorici vodite računa da se nalazite u velikom gradu sa mnogo raskrsnica, semafora i pešačkih prelaza.

Šesta „A“ deonica: Podgorica – Budva

Put od Podgorice do Budve, preko Cetinja, dug je oko 60 km (po Google Maps servisu 62,3 km a po Via Michelin-u 59 km).

Do izlaza na glavni put imate još jednu raskrsnicu na koju se nailazi pošto pređete most preko Morače. Tu skrećete levo! Nakon ovog odvajanja polako napuštate Podgoricu i započunjete uspon ka Cetinju. Put je dobar, sa dve kolovozne trake na usponima u pravcu Cetinja. Na ovoj deonici očekuje vas svega jedan tunel. Taman ste se navikli 🙂

Tri kilometra po prolasku kroz tunel put se račva na dva kraka. Levo se ide ka Budvi a desno ka Cetinju. Nakon kraće vožnje konačno ćete ugledati more.

Fantastičan vidikovac sa pogledom na cilj putovanja – Budvu! Odavde počinje naglo spuštanje u Budvu sa oštrim „lakat“ krivinama pod nagibom. Čuvajte se! Na sledećoj raskrsnici ćete levo za Bečiće a desno u Budvu… Stigli ste na cilj!

Želimo vam lep i prijatan odmor!

Šesta „B“ deonica: Podgorica – Petrovac

Na raskrsnici u Podgorici, kod benzinske pumpe EKO, gde se nalazi skretanje za Budvu i Cetinje, vi nastavljate pravo putem koji je ravan i prav, prateći prugu Beograd – Bar, prolazite pored podgoričkog aerodroma Golubovci a potom prelazite prugu koja vam je sada desne strane kao i Morača koja više nije divlja kao u kanjonu. Ukoliko vam je potrebno gorivo, nije problem, benzinske pumpe su relativno česta pojava. Ispred Skadarskog jezera preći ćete most preko Morače koja će ubrzo skončati svoj uzbudljiv tok u Skadarskom jezeru.

Prug preko Skadarskog Jezera

I ovde, u Vranjini, kao i u Kokinom Brodu, imate restoran „Jezero“ sa predivnim pogledom. Preporučujemo pauzu! Odavde možete poći i u razgledanje jezera brodićem ali Skadarsko jezero vam preporučujemo sa mora, kao organizovanu agencijsku jednodnevnu turu. Skadarsko jezero je predivno i zaista vredi izdvojiti jedan dan vremena i 20-30 evra za njegov obilazak.

Više o Skadarskom jezeru saznajte u našem članku „Skadarsko jezero„.

Prelazite Skadarsko jezero, zajedno sa prugom a sledeće mesto na koje nailazite je Virpazar odakle takođe možete poći u razgledanje jezera. Skadarsko jezero je Nacionalni park i ulaz u isti košta 4,00 evra.

Skadarsko jezero

Ukoliko ste u Petrovac naumili kraćim putem, kroz tunel Sozina, na predstojećoj raskrsnici skrenite levo, ka tunelu a desno odnosno pravo je stari put za Petrovac.

Stari put za Petrovac

Prolazak kroz ovaj 4,2 km dug i lepo uređen i osvetljen tunel koštaće vas 2,5 evra. Nemojte da vas zbuni manji tunel pre Sozine koji je dug 700 metara. Ovde se ne naplaćuje prolaz. Odavde put ima tri trake od čega su dve u pravcu ka Sozini i moru.

Tunel Sozina će skratiti vaš put za tridesetak kilometara i poštedeti vas vožnje po nepreglednim i strmim paštrovskim stranama.

Tunel Sozina

Po prolasku kroz tunel Sozina naići ćete na raskrsnicu gde se put desno odvaja ka Baru i Sutomoru a levo se ide ka Petrovcu. Nedugo potom, očekuje vas još jedan tunel a potom nova raskrsnica u selu Mišići gde se odvaja put za Čanj. Sledeće odvajanje je put za Buljarice a u Petrovac stižete prolaskom kroz još jedan, poslednji tunel na ovom putovanju. Stižete na cilj nakon 508,6 km po reviji SAT plus odnosno 460 po proračunu web servisa Via Michelin odnosno, nakon 517 km po Google Maps servisu. Kako god bilo, stigli ste na cilj! Lepo se provedite!

Auto voz kao alternativno rešenje

Još jedna interesantna varijanta, ukoliko želite da izbegnete Ibarsku magistralu, Ovčarsko-Kablarsku klisuru, Spuštanje niz Zlatibor te kanjone Lima i Morače a želite da imate svog „ljubimca“ na moru je auto voz odnosno mogućnost da svoj automobil ukrcate u železničku kompoziciju, prespavate noć u kušet kolima i ujutru se elegantno iskrcate u Baru. Ova vatijanta zvuči veoma zanimljivo ali, dobro smo se raspitali, te ćemo vam predočiti sve njene vrline odnosno mane. Naime, dobra strana ovakvog transfera do mora je što ćete izbeći sve opasnosti o kojima će kasnije biti više reči, što ćete na more stići naspavani i odmorni a probudićete se negde u kanjonu Morače i umesto naglašeno preporučenog opreza moći ćete da uživate u fantastičnim i uzbudljivim, gotovo filmskim, kadrovima i pogledima u stilu „Kakav divan pogled na kanjon odavde…“ (Duško Dugouško) :). Naime, pruga Beograd-Bar vijuga kanjonom probijajući se kroz tunele, viadukte i litice odakle se pružaju fantastični pogledi i vidici…

Loša strana rešenja zvanog „auto voz“ je cena karte koja za automobil i nije tako visoka (60 evra za povratnu kartu) ali dodatne cene karata za putnike, doplata za kušet kola i sl. podižu ukupnu cenu prevoza do, pa čak i preko granice isplativosti te će vas sigurno znatno jeftinije koštati da sednete u kola i „put pod točkove“… Druga mana auto voza je što put traje predugo čak i do 16 sati (što je, priznaćete, i pored činjenice da polovinu puta prespavate, ipak previše). Zatim gubljenje vremena za ukrcavanje/iskrcavanje koje ćete, ukoliko baš budete imali sreće, obaviti i za po 20 minuta ali…

Dalje, postoje neke naglašene tehničke poteškoće i mane prevoza automobila vozom kao što je nemogućnost da birate da li želite otvoreni ili zatvoreni vagon za prevoz automobila već je ta odluka u rukama železnica. Prednosti zatvorenog vagona su brojne jer, osim što ne postoji mogućnost da se automobil ošteti u smislu odrona kamenčića i drugih udara, je i u tome što ste sigurni da vam automobil neće biti obijen što se na domaćim internet forumima izuzetno naglašava kao velika mana. To praktično znači da ste slobodni da u automobilu ostavite sav prtljag i stvari budući da se vagon mehanički zaključava u Beogradu i otključava u Baru tako da nema nikakvih opasnosti od krađe stvari dok voz stoji u stanici i sl. Takođe, ukoliko se odlučite za varijantu auto voz, savetujemo vam da ipak izgubite nešto više vremena na ukrcavanje tj. da dođete među prvima kako biste izbegli da vas zapadne gornja platforma auto vagona pa tako i neprijatnosti koje ćete imati, naročito u Baru, jer je rampa za ukrcavanje na gornji nivo prekratka te postoji mogućnost da oštetite izduvni sistem ili pod automobila. Naročito je neprijatno ukrcavanje jer ne vidite kanalice za točkove niti platformu na koju treba da se popnete… Valja naglasiti da železnice ne daju nikakve garancije ili osiguranja ukoliko vam se dogodi neka od gorepomenutih nezgoda.

Saobraćajni propisi i kazne u Crnoj Gori

Saobraćajne propise u Crnoj Gori reguliše tamošnji Zakon o saobraćaju koji se umnogome na razlikuje od sličnog u Srbiji i drugim državama regiona. Ograničenja brzine su identična onima u Srbiji, Uključena oborena svetla su obavezna i u Crnoj Gori a ako vas policija uhvati u ovom prekršaju, platićete 30 evra. Korišćenje mobilnog telefona (pod uslovom da držite telefon u ruci) u toku vožnje ke kažnjivo iznosom od 20 evra. Sigurnosni pojasevi su takođe obavezni a kršenje ovog propisa će vas koštati 15 evra. Ukoliko vam se ove kazne čine kao blage, ne zaboravite na neprijatnost i činjenicu da ih nećete moći da platite policajcu na licu mesta već ćete morati u najbližu banku ili poštu a to može biti poprilično daleko ili u nevreme tj. noću ili u dane vikenda i praznika… Policajac će vam tom prilikom oduzeti saobraćajna dokumenta i izdati putni nalog do najbližeg mesta za uplatu kazne ali vas možda neće čekati na istom mestu pa ćete po svoja dokumenta morati u nadležnu policijsku stanicu. Dakle, gledajte da poštujete apsolutno sve propise i ograničenja!

Evo još nekih iznosa kazni za saobraćajneprekršaje u Crnoj Gori:

Prolazak kroz crveno na semaforu: 30 €

Preticanje preko pune linije: od 50 do 150 €

Prekoračenje brzine u naseljenom mestu iznosi 30 € za prekoračenje do 30 km/h a preko 30 km/h kazna iznosi 50-150 €

Prekoračenje brzine izvan naseljenog mesta iznosi 30 € za prekoračenje do 50 km/h a preko 50 km/h kazna iznosi 50-150 €

Ponavljamo da za ulazak automobilom u Crnu Goru nije potreban „Zeleni karton“ odnosno međunarodna polisa osiguranja kao ni međunarodna vozačka dozvola. Ne zaboravire SRB nalepnicu.

Ukoliko potujete sa decom, posebno sedište za dete nije neophodno ukoliko je dete starije od tri godine. (jedina zabrana je da deca ne smaju da sede na prednjem sedištu).

Protivpožarni aparat nije neophodan.

Author Miroslav Bronzić

Postavi na Fejs