Izaberite turističku destinaciju i saznajte više o njoj

Reč pobednika konkursa

Dragi organizatori konkursa, dragi učesnici i dragi čitaoci,

zaista već dugo, dugo vremena nisam dobio tako divan novogodišnji poklon kao sto je to bila nagrada na konkursu „Viabalkans-a“. Ne mogu reći da, kao verovatno i svi ostali autori putopisa, nisam onako diskretno, povremeno, navraćao na sajt, da vidim kako stoje stvari – ocene i komentari, da li se pojavio još neki novi konkurent, i tako te stvari.
Pošto su te slatke muke prošle, sada želim da dodam još samo par reči (a ko je bacio pogled na moje putopise, zna da se neću zaustaviti ne na par, već ni na par stotina reči…)

Putopis „48 sati kroz Srbiju“ nastao je u jednom dahu, na identičan način kao i samo putovanje. Ako mi verujete, još na par sati pred put moja supruga se uredno spremala za odlazak na autobusku stanicu i nije imala pojma (kao ni mi ostali) da cemo ipak da sednemo u kola i da se sjurimo do Paraćina. A kada smo stigli tamo, u roku od 30 sekundi, deca i ja smo se dogovorili da ne idemo nazad za Beograd, već da još malo švrljamo po okolini, a Sokobanja nam je jednostavno iznenada pala na pamet… Naravno, priprema kroz čitanje tekstova sa raznih putopisnih sajtova, odlasci na sajmove turizma i slične stvari, dramatično olakšavaju „brze i leteće“ planove za putovanja kao što je bilo to opisano.
I to putovanje, i sva druga koja možete naći na istome ovome sajtu (a i na raznim drugim), nastala su kao deo „malog porodičnog projekta“ – „Upoznajmo Srbiju“. Pre nekoliko godina jednostavno smo zaključili da, iskreno, vrlo, vrlo malo poznajemo Srbiju, čak i ona mesta koja se nalaze na svega sat vožnje ili stotinjak kilometara od Beograda… i da većina naših „informacija“ o pojedinim delovima Srbije potiče još iz ekskurzijskih dana, ili iz medija. Pošto današnji porodični budžeti ne dopuštaju turneje tipa „80 dana kroz Srbiju“ već jedva nekih 48 sati, odlučili smo da iskoristimo svaku moguću priliku (odlazak na letovanje, odlasci na planine, seminare, i šta već ne) da prokrstarimo Srbiju uzduž i popreko, da uvek skrenemo sa glavnog puta u neko selo, manastir, do obližnjeg vodopada, vidikovca i svega drugog zanimljivog sto se može naći u okolini. Takođe, odlučili smo i da naša putovanja od tačke A (Beograda) do neke tačke „B“ nikada ne budu takva da idemo najkraćim putem, već okolo-naokolo, pa kad stignemo i dokle stignemo. Nešto kao u knjizi „Pohvala sporosti“ od Onorea…
Sa zadovoljstvom ću nastaviti da šaljem nove tekstove iz Srbije i o Srbiji na sajt „Viabalkans-a“, (a već je tu novi, neobičnog naziva „Karanovac, Alandža Hisar i Karagovindža„), čime, eto, od srca zahvaljujem organizatorima konkursa…

Do povratka iz Bugarske,
puno pozdrava svima, uz najlepše novogodišnje želje i puno putovanja za sve vas, čitaoce ovoga teksta.
Slobodan Ogrizović

Pročitajte pobednički putopis

Оставите одговор